Учитељ
~
427
|
вини 2 — Паралелно. А како стоје бсовине | је мрежа коцкина. Изађи па састави све
од средерелне тачке 2
Пропитивање. Колико праваца има коцка 2 Колико површина 2 Како се коцка зове друкчије 2 Како се зову њене пнвршине 2 Чиме је ограничене површинер Какве су по облику У колико се праваца пружају линије — ивице" Шта је ивица 2 Колико их има р — Шта је угао 2 Колико их имаР _ Шта, су рогљеви 2 Колико их имар А шта, су ћошкови 2 Где се налазер — Шта је осовина 2 Колико их има коцка Какве су осовинер Како стоје површине према осовинама 2
9. Мрежа. Пазите! Ја ћу сад расећи коцку по ивицама тако да све површине стоје — висе о основну површину. Ето то
површине коцкине ва основ. површином ! Шта је добиор — Коцку. Изађи па нацртај мрежу коцкину! Ти кажи шта му треба да зна — Да коцка има шест једнаких квадрата. Шта се треба најпре да надрта, па да се направи коцка од артије 2 — Најпре мрежа. Надцртајте коцкину мрежу сви на цртанкама !
10. Примена. Шта је овог — Изнети сб. Какав облик има себо2 — Коцкаст. бо је минерал и каже се за њу да вристалише у облику коцке. Стипса је минерал и каже се да кристалише у облику хексаедра. Ево и ови мечерали кристалишу у облику коцке: оловна руда, Флушпат и 1. д.
Низ предавања
ИЗ ПРЕДМЕТА ЗА П. РАЗ. ОСНОВВЕ ШКОЛЕ УДЕШЕНА ПО НАСТАВНОМ ПРОГРАМУ.
А
(НАСТАВА Е).
У. Придеви. 1., Познавање придева.
Каква је табла по боји» — Какво је мастило по боји» — Каква је ова хартија, по боји" (бела). — А ова (црвена). Оваг (плава). Какав је лист по боји с пролећа, и целог лета 2 — А какав је с јесени Какав је сто т.ј. од чега је начињен 2 (Пазити и упућивати дете да одговори придевом, „сто је дрвен“). Тако исто и ове ствари : Каква је скамијаг (дрвена). А столица 2 — Таблаг — Каква је тестија (вемљана). Какав је динар» Какав је тороњ 2 (висок). Каква је планина и 1. Д.
Можемо ли ми хартији, снегу, креди одузети белу бојуг – А можемо ли листу оду-
! Ваља спремити пре предавања неколико парчади хартије разне боје, а, постарати се и за ствари на којима се може показати каквб су оне по чему драто.
|
. се:
зети зелену бојуг — Можемо ли ми учинити да планина не буде висока > Ове речи : бело, црно, зелено, високо, округло, дрвено, и т. д. придате су стварима да покажу какве су те ствари.
Какве су ове речи: табла сто, хартија, мастило, лист ...2— Које смо речи придали овим именицама 2» — За што смо придали те речи 2 — Шта показују ове речи (Какве су именице).
Ове речи, које придајемо стварима, и које нам казују какве су те ствари зову придеви. Какве су ове речи: бело, жуто, високо, дугачко, дрвено 2 — За што су придевиг -
Дакле: Шридеви су оне речи, које нам казују какво је што. Ти! Ти!
Које су речи придеви 2 а) Придеви који показују какве су ствари по боји.