Учитељ

419

да учитељи по овој или оној књизи морају предавати, већ само да достигну програм. Оваким начином, мислимо да, би се изазвале и најспособније снаге на рад, па и удружене ; и ми би у најкраћем року добили на избор књига за основну, па и средњу школу. Овако радећи, ми би добили можда више књига. од једне врсте, али се тога не треба плашити, јер би она одржала мегдан, која је најбоља. И овако само радећи, по нашем скромном мнењу, развила, би се код нас бржим корацима књи-

жевност но до сада, стекло би се више читалачке публике, тако, да би после две деценије година, могла и најтежа и највећа дела угледату света, без ичије помоћи.

Истина, у овом случају можда би изгубила неки динар наша „државна штампара“, али би добила књига, књижевност, школа, народ, а то све није мала добит. Ето, на овај начин мислимо да би се и учитељима и школи помогло, а јесмо ли погодили, то остављамо другима да и они кафу. ј-

0 СРЕДСТВИМА ЗА ВАСПИТАЊЕ У ШКОЛИ,

5 па

Пропратимо пажљиво годишње извештаје директора и управитеља срењих школа, као и извештаје ревизора основних школа, које подносе г. Министру просвете, па ћемо видети, да наше образовање, у ошште узев, не пде баш „успешно и најбоље. То признају сви ти педагози, само што то исказују на разне и супротне начине; јер немогу да се сложе у томе. Који је главни узрок те неуспешности. Већина држи, да је настава по нашим школама изредна, а за доказ тога служи то, што знатан број ђака излази из школе са одличним знањем. И тако узрок тој нуспешности по њином мишлењу није у настави; и ако ћемо од тих истих често чути да се туже, како су истина ђаци богати знањем али су посве неваспитани, што се види на њихној некарактерности и неморалности. Школа их је веле научила , али није васпитала. Те због тога и видимо њихне предлоге, да се на васпитање

| обрати већа пажња, па тек онда да се може промислити и о бољој методи у настави. Таког су мишљена многи педагови, — (изузев измеђ њих, разуме се, оне, који држе, да је у нас и настава и васпитање, све и сва „благополучно“) те у својим извешћама и товоре о тако званим моралним мерама. А кад би их какав наиван човек запитао : у чему се на име састоји васпитање у школи — разуме се да би добио врло околишан одговор. Наприлику оваки: Па. има за то средства и начина, који образују срце и вољу, т. ј. који с једне стране привикавају дете послушности, пажњи и свему добром у мислима и поступцима; а с друге га стране одучавају од лењости, лажи, пакости и т. д. И кад се тај наивни човек неби тим одговором задовољио, но даље запитао: Па у чему су та средства % — опет би добио збуњен одговор, који би тврдио, да онај што одговара исам чисто и јасно не-