Учитељ

Ситнице,

Алексије Гуслисти, проналазач гласнога метода при учењу књизи. (Из рускога Курјера). У последње време ужива наша школа ону озбиљну пажњу од стране изображенога друштва, коју она по праву иште. Имена трудбеника у делу народног #30бражења, састављања, учебника, израђивања нових начина обучавања, уписују се на златне таблице. Алп тешко да се когод ланас сећа на скромно име великог проналазача гласнога. метода, без кога, данас не ради ни један учитељ, коме смо обвезани позитивним превратом у школској дидактици — име учитеља Алексија, Гуслистога. Он је пронашао гтласни метод, њему смо ми и депа наша обвезани вечним ослобођењем од оних мука, које су биле неразлучне са штипом и букварем, на његов гроб њему ваља и да положимо венац благодарвога потомства (ако оно хоће да благодари). Ево кратке историје тога проналаска. „Г. 1825. — казује Гуслисти — учно сам у кући г. Б. (у Москви) депу руском и Француском језику. Од све његове деле мени се особито по нарави допао његов петородишњи син Саша; зато имајући на летњиковцу доста времена, понудим се, да мени повере прво његово учење књизи, нашто г. Б. радо пристане. Као што се

мени чинило, дете је имало (а и имало |

их је занста) лепе способности; али ма колико да сам се ја трудио и ма колико да се од његове стране видело пажње ствар није онако ишла, како сам се ја надао. То ме је много бацило у чудо. Тражио сам у себе угрока и нисам га налазио; исто тако ни ученика нисам могао кривити. Паде ми на ум: да није крив системалт, којим деду руководимо, и да ли га не би требало поправити2 Како сам увек био противан предрасуди, да ствари, које су већ вековима утврђене, није вредно исправљати и да је тамо већ све смишљено и савршено, станем ја тај системат боље разматрати. Једанпут читајући но-

вине, и баш речи: „внутреша извђемал“, уједанпут џаде ми у очи, да ми изговарамо в као в%, н као жљ, а овамо децу учимо : ве—е—у —вну ; т изговарамо као 75, р као ре,а учимо срицати: те—ер—е—7тре итд. Ова масао роди се: да је неправилност изговарања сагласника једина препона верном и брзом изучавању читања“.

Ево вам почетка, ево вам, тако рећи, час рођења гласнога метода. Мисао изглела сасвим проста, проналазак сасвим обичан, сваки учитељ требало би да је дошао до тога закључка. Али то је судбина свију проналазака. Да би сеу свету јавио чови гласни метод обучавања, требало је да је Гуслисти без предрасуде, да се усудио помислити, како тисуће учитеља, који су живили до њега и с њим, били на кривом

путу, покоравајући се слепо сили преда-

ња, утврђену обичају, како су слепо веровали у исправност свога дела, не бунећи се пи самој помисли, зашто корен учења мора баш да буде горак.

Претресајући све начине у обучавању књизи, који су до њега постојали, он овако говори о срицању:

„Видиш, како се озбиљни критичар смеши! и јесте важно нешто претресати срицање: — Да, гослодо, важна је то ствар, од које учећи књигу нису ретко плакали, ваш син плакаће, а учитељ ће га полако вући за уши зато, што ваш сип не сриче правилно, као што је то седи учитељ утврдио у току своје дуговремене службе. Но ја бих таквим учитељима ушеса исте“... Ах! сахрани боже тако што да изговорим. Како би се могло са старцима тако неучтиво поступали > „Опростате, ја се заузимам за, децу.“

Ево главног разлога, који је Гуслистога, изазвао да устане на старину. Ево критераје за све пелагогијске системате, Колика, је штета, што је ми често смећемо с ума! Да та моћ љубави није толика у свакога од нас, ми не бисмо били такви такмаци...

Искусивши своју мисао у неколиким врло