Учитељ

Из борбе аристокрације са демокрациом и оба ова сталежа против потчињених народа поникла је неограничена, монархија. У неограниченој монархији главне су две власти: цеса-

106

МАГ ки ~

| | | | | |

| | | |

ризам и монотеистичко свештенство. Из борбе ове две партије поникао је грађански сталеж, који је — борећи се са двема реченим партијама — поло-

жио основ данашњој уставности. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

———___________

ДОГАЂАЈИ У ШНОЛИ.

Овако су крштене моје забелешке из унутрашњег школског живота. Њих сам почео водити од првог дана када сам се посветио учитељству и ступио први пут у школу. Колико су ове белешчице корисне видиће се из епизода, које стављам доле. Оне ће бити прибележене овде онако како су у свешчицама „догађаји у школи“ забележене онда. Сада их нећу ни улепшавати ни ружити. Само ћу негде негде додати коју напомену и тиме објаснити што, или извести закључак.

Најпре ћу изнети неколико примера, који ће показати како се могу и да ли се могу истребити пороци! лаж, крађа и др. па ћу поменути и о другоме које чему, што ће бити врло важно за, наставу и васпитање у основној школи. Ово пак може послужити и домаћем образовању у ошште.

|

Лаж. Један пут изађем са ђацима мало у цоље. Беше јесен. Један ђак није био с нама. На један пут деца привикаше:

— Ене га, господине, Живко, утече иза, сламе.

— А који Живко 2

— Ђорђевић.

— А што ће иза сламе2

— Чува овце, па се крије од тебе. Ене га, ене га; баш га сад видох, Ене (тако) су му овце чак доде, а он не сме да их врати, веле деца.

Ја сам ћутао; питах их послео другоме које чему. Млога деца, једнако гледаху да виде Живка.

Сутра дан дошао је Живко у школу. Уђем и ја и почнем прозивати, Како имам

| | | |

| | | | | | |

обичај да сваког, ко је изостао био, питам где је био, то сам и сада тако урадио.

— А где си ти био јуче Живко 2

— Болела ме је глава, господине,

— Изађи овамо и оди ближе мени.

Он изађе и дође. Ја сврших прозивање и рекох :

— Па шта рече Живко где си био јуче

— Болела ме глава госп.

— Није, није; чувао овце, господиле:; ми смо ги видели јуче, викаху деца.

— Знам ја полако те „ви, ја ћу да га испитам.

— Деде ми Живко кажи право, где си био јуче после подне, са ти нећу нилата 2

— Болела ме је глава.

— А који је јуче био иза сламе

=- Не знам ја; можда (тако) је био мој брат.

— Ама није твој брат био но ти.

— Нисам ја.. и мој брат има овању кошуљицу, па је може бит он'био; ја нисам.

— Јеси ли чуо Живко, кажем ти, да ти нећу ништа ако ми право кажеш; а ако Ли право не кажеш, казнићу те, па ћеш ки опет казати. Дед! Где си био јуче

—- Ја сам само однео леба мом брату. Па није те гдава болелар Није. А што си слагаор

Он ћути ништа не говори а ђаци се смеју.

— Јеси ди ме слагао Живко 9

— Јесам.

— Треба ли сад да те казним2

Ха, ха, ха; хи, хи, хи, од стране ђака.

Сада св и ја нађох у чуду. Шта да му