Учитељ
Из борбе аристокрације са демокрациом и оба ова сталежа против потчињених народа поникла је неограничена, монархија. У неограниченој монархији главне су две власти: цеса-
106
МАГ ки ~
| | | | | |
| | | |
ризам и монотеистичко свештенство. Из борбе ове две партије поникао је грађански сталеж, који је — борећи се са двема реченим партијама — поло-
жио основ данашњој уставности. (НАСТАВИЋЕ СЕ)
———___________
ДОГАЂАЈИ У ШНОЛИ.
Овако су крштене моје забелешке из унутрашњег школског живота. Њих сам почео водити од првог дана када сам се посветио учитељству и ступио први пут у школу. Колико су ове белешчице корисне видиће се из епизода, које стављам доле. Оне ће бити прибележене овде онако како су у свешчицама „догађаји у школи“ забележене онда. Сада их нећу ни улепшавати ни ружити. Само ћу негде негде додати коју напомену и тиме објаснити што, или извести закључак.
Најпре ћу изнети неколико примера, који ће показати како се могу и да ли се могу истребити пороци! лаж, крађа и др. па ћу поменути и о другоме које чему, што ће бити врло важно за, наставу и васпитање у основној школи. Ово пак може послужити и домаћем образовању у ошште.
|
Лаж. Један пут изађем са ђацима мало у цоље. Беше јесен. Један ђак није био с нама. На један пут деца привикаше:
— Ене га, господине, Живко, утече иза, сламе.
— А који Живко 2
— Ђорђевић.
— А што ће иза сламе2
— Чува овце, па се крије од тебе. Ене га, ене га; баш га сад видох, Ене (тако) су му овце чак доде, а он не сме да их врати, веле деца.
Ја сам ћутао; питах их послео другоме које чему. Млога деца, једнако гледаху да виде Живка.
Сутра дан дошао је Живко у школу. Уђем и ја и почнем прозивати, Како имам
| | | |
| | | | | | |
обичај да сваког, ко је изостао био, питам где је био, то сам и сада тако урадио.
— А где си ти био јуче Живко 2
— Болела ме је глава, господине,
— Изађи овамо и оди ближе мени.
Он изађе и дође. Ја сврших прозивање и рекох :
— Па шта рече Живко где си био јуче
— Болела ме глава госп.
— Није, није; чувао овце, господиле:; ми смо ги видели јуче, викаху деца.
— Знам ја полако те „ви, ја ћу да га испитам.
— Деде ми Живко кажи право, где си био јуче после подне, са ти нећу нилата 2
— Болела ме је глава.
— А који је јуче био иза сламе
=- Не знам ја; можда (тако) је био мој брат.
— Ама није твој брат био но ти.
— Нисам ја.. и мој брат има овању кошуљицу, па је може бит он'био; ја нисам.
— Јеси ли чуо Живко, кажем ти, да ти нећу ништа ако ми право кажеш; а ако Ли право не кажеш, казнићу те, па ћеш ки опет казати. Дед! Где си био јуче
—- Ја сам само однео леба мом брату. Па није те гдава болелар Није. А што си слагаор
Он ћути ништа не говори а ђаци се смеју.
— Јеси ди ме слагао Живко 9
— Јесам.
— Треба ли сад да те казним2
Ха, ха, ха; хи, хи, хи, од стране ђака.
Сада св и ја нађох у чуду. Шта да му