Учитељ

ај. Корен је онај део њен што расте у земљу; разграњава се у споредне жиле и жилице које усисавају житку храну и тиме хране дрво. И он траје млого година дуговечан је. Траје 690 година.

6). Стабло је онај део што расте од земље у вис н носи гране. Доњи дебели део од земље до грана зове се дебло, а место одакле почињу доње гране зове се: круна. Стабло има исте оне делове, који су описани код растовога стабла. На име: кору, лику, мезгру (бјел или бакуљу), дрво и срж"). Цело стабло је обло. Кора је масна — глатка, беличасто — сива. На њој се налазе урасле друге готованске биљке, као: маховине са северне стране највише и буков труд (гљива). По стаблу расуте су многе дебеле рачвасте гране са лишћем и плодом.

в). Лишће. Развија се на гранама из пупољака који су прилично дугачки, на, врху заошиљени и изгледају као вретено. Оно је дугуљасто и обло, по крајевима врло плитко урезано, док је младо отворено зелено је и длакаво, изукрштано са млогим жилицама (нервима), у старости боје је угасито зедене, доста очврсне, маље (длаке) отпадну и оно остане глатко. Насађено је (лишће) са кратким и јаким дрш кама на гране. У јесен отпада.

г). Двет. И буква као и раст има двојаке цветове: мушке и женске, обоји су на једном стаблу. Мушки цветови насађени су у виду реса — мада на дуге петељке и у скупу су (уокружени). У мушким цветовима налазе се 8—12 прашника и вире на поље. Два до три женска цвета стоје заједно и опкољени су црвенкастим омотачем који доцније нараста и изгледа као четвороугона чаура са меким бодљама. У женским цветовима налази се плодник и тучкови. Тучка има три. Плодник је троћошкаст са три окца у којима су по једна до две семке — плода, рода. Плод је троћошкаст, а тиме је најчешће познати одличит од другог дрвећа,

Буква цвета у Априлу (при крају) и у Мају (у почетку).

ђ) Није на одмет и описати или пролитати ва, ове делове, јер се тиме понавља и боље утврђује.

д). Плод. Пре рекох да је троћошкаст. боје је угасите или јасно-мрке. Зове се:

·буков жир. Ивице су му оштре. Цео плод

укрит је у бодљаву четвртасту чауру, која, кад жир узри прене и жир испада. Жир зри у Октобру.

4 Где расте. Буква се узима у опште као весник рђавога земљишта т. ј. земљишта, поснога — нероднога — и брдовитога. На кречном земљишту расте врло радо и то више у осоју. На врховима брегова и планина воли да се нађе и добро и ту напредује. Читаве шуме налазе се од букове горе. У низијама и долинама врло је ретка. ца често у таквим местима и непозната.

5. Множење (расплођавање) је најбоље из семена. Оно се бере крајем Октобра или почетком Новембра. Семе се чува као и растово. Место треба овлаш прекопати и семе растурити па предрљати. На 1 ектар земље треба од прилике 140—190 кг. жира. По тој земљи нужно је ради заклона ФИдана — расада — посејати неко стрмно жито. Размножавање изданцима и прпорцима несигурно је.

6. Корист и употреба. Најбоље дрво за гориво је буково, јер даје добру ватру без праске п претвара се све у пепео, док код других дрва остаје много угљевља. Од дрвета се израђују и млоге ствари, али су врло непостојане; јер дрво брзо трули ин издаје. Од буковога дрвета прави се буков катран који се у лекарницама употребљава.

„Жир се употребљава за храну свиња, а једу га и козе п овце. Из буковог жира цеди се сок — уље, које у лекарницама може да замени маслиново уље. Кад човек много буковога жира једе забуни се и изгледа као да је пијан. С тога се треба чувати од многога једења.

Кора екупља уста. Једена много изазива, бљување и пролив.

Пупољке и младе ластаре једу друге животиње као: козе говеда, зечеви, и Т. Д.

". Сеча. Гору за грађу или и за гориво најбоље је сећи од онога доба када лишће опадне па док не почне да тера, а то је од Новембра до Марта. Старо дрво треба најпре одсећи, јер оно почиње с врха да