Учитељ

3. Делови. На расту има да се разликују ови главни делови: корен, стабло, лишће, (лист), цвет и плод (род). Да видимо редом те делове.

а). Корен је онај део растов што расте у земљи. Он је доста дебео, чврст (дрвенаст) и продужава се 1—2. метра у земљу. Наш народ назива тај корен — перчин. Из корена на све стране гранају се жиле и жилице. Корен служи да растворену храну из земље усисава и протура у друге делове. Траје млого година, с тога се вели ла, је раст млогогодишње — дуговечно — дрво. Може трајати до 1000 година,

6). Стабло је онај део раста од земље — од корена — до на врх и носи гране. Кад се стабло с поља гледа види се на њему угасита кора, која је доста испуцана. Од земље до грана зове се дебло. Оно је без грана и округло — обло.

Ако попреко осечемо дебло видимо разне делове као:

1. Кору, а то је онај део што је испуцан и што се с поља види;

П. Лику, а то је онај део одмах испод коре. Она је доста жилава. Испод лике налази се:

Ш. Мезгра, бјељ или бакуља, која је у пролеће врло мекана, набубрена, бојена жућкасто или зеленкасто. Она се стврдњава, пред јесен у дрво (а то почиње и лети), а друге године по врх тога новога обруча, дрвета образује се нова мезгра. Ово стврдњавање мезгре чини, да дрво добија као неке прстенове. Сваке године нови прстен. Колико прстенова толико година рачуна се. Испод мезгре је:

ТУ. Дрво, тврди део; који се образује од мезгре.

У. Срж или срце средњи је део дрвета. Орж је у растовога дрвета скоро и неприметна — мала.

Онај део растов, одакле почињу да се гранају гране (а то је у врху дебла) зове се круна. Из круне а и више круне рачвају се на све стране љеће или мање гране, које су често врло дебелен различито искривљене. На њима су гранчице.

в). Лишће се налази на гранама (гранчицама). Боје је зелене, разно исцепано с поља)по ободу). Изукрштано јаким жилицама, насађено на врло кратке петељке и глатко како с лица тако и с наличја. Оно опада пред јесен.

г). Цвет. Растов цвет није као други цветови у других биљака стављен у једно. На једноме стаблу налазе се двојаки цветови — мушки и женски. Код растовога цвета изађу — израсту — најпре неке маде, ресе, на којима се налази цвет (мушки) са 6—10 прашника. Женски цвет (са тучком и плодником) развије се на дугачкој петељци — 3—4 на броју — са тучковима. Цвета у Мају.

д) Плод (род). Он стоји на дугачкој петељци. Обично усамљен је Зове се жар. Оздо има задебљалу рутаву љуску, која личи на чашу и зове се пехар. „Кир (плод) је дугуљаст, мрк кад је зрео, а зелен кад је незрео.

4. Где расте. Раст не воли припеке и висока места, „с тога ту и не напредује. За њега је најбоља плодна и влажна земља у осоју. Може напредовати и у низинама. На неким местима има читаве шуме од растовине.

5. Множење. Раст се множи најчешће и најбоље из плода — жира. Он опада у планинама у Октобру месецу и ако нађе згодно изривено место, те га што затрпа земљом, ниче и расте као растово дрво. Ако се оће да засеје неко парче земље растовим жиром. треба пре свега жир набавити, а то се чини у Октобру. Шрви жир што опадне првљивјеи не ваља. За сејање најбоље је трести жир у почетку Новембра и добро га чувати. Велика количина чува се у траповима или кошевима, а мала у кесама. Сеје се или у јесен (ако смо осигурани од падова) или у пролеће (ако с јесени има млого мишева, који би га појели). Према потреби и сеје се, „где гушће где ређе. Само земља треба. да је трошна, и да се не покрије земљом више од 6—8 е.м.

Још се множи и расађивањем изданака. Но овај начин је врло сумњив и несигуран.