Учитељ

дим

— отуда има и разног дувана. Код нас га, саде људи нарочито у западно-моравској равниди око Алексинца. Људи се тамо варочито баве сађењем дувана, више него

262

ма ког другог жита. Али њему ове земље |

нису права домовина.

год. Дуван као и наш кукуруз, конопља

или лан хоће да се лепо обрађује, па да |

напредује како треба. Он тражи меку, песковиту и ђубрену земљу, а ако расте на, другој земљи која није за њега, онда му је лишће мршаво и по њему испадају нерви.

Људи који га саде, тако му исто угађају као кукурузу: опору земљу, истроше грудве, направе велике бразде, затим посеју оно семе из његовог рода те никне расад и тај расад расађују по браздама на 8. Д. м. струв, одструка а бразде су мало раздаље. Да би се пресађен примио треба да се залива. а кад га трава обузме, да се мало окола.

5. Цветање. Дуван се сади у месецу Априлу или Мају, цвета у месецу Августу. а беру га од Септембра до Октобра.

6. Корист. Дуван користи ономе који га сади и продаје, а штети оном који га пу-

_ши. Ко пуши тај се трује. Људи су дознали да у дувану има отрова, и тај су отров назвали : никотин. Никотина највише има у листу, и кад се лишће пуши, онда он са димом улази у плућу пушача, па сету залепи и остане. Ако човек много пуши, никотина се много набере, па мало по мало трује плућу. И човек се све више и више суши и слаби, Људису никотин извадили из дима, па га као водену пару претворили у течност. Та његова течност

"нема боје и личи на чист зејтин, а међу тим тако је отровна, да кад би од ње само две каци метули псу на уста, он би цркао одмах. Тако би исто цркла и мачка, а птице само од његовог мириса цркавају. Па шта више, ако каква мања животињица, на пр. миш једе месо од цпркнутог пса, и он ће се отровати. Тако је јак тај отров!

При пушењу кров чибук одваја се један мањи отров који се зове Зифт. Ако би тим зифтом намазали иглу, и на

Он је довесен из. једне далеке земље, Америке, још пре 400 |

њу наболи муву (лептира или коју малу животињицу) она би одмах пркла. То ју за њу такав отров, као за човека, мачке или пса онај први, |

И само лишће некрижано отровно је. Многи људи, не знајући да је он отрован, узимају његово лишће и превијају на ране, које су на трбуху или иначе злим местима. па су морали од тога да умиру, а нису знали од чега је. Многи су се људи мазали дуванском машћу по глави због вашију или по телу због шуге, па су после у бљувању и у грчевима за 24 сата морали умрети.

Говедо или коњ ако случајно са другом травом поједу 2 или 8 листа дувана, могу да лишшу, а људи, који се са њим баве, кражају или продају, пате често од главобоље, бљувања и проливања; не могу да спавају, не једе им се зноје се и пате од пробади по костима, па пре времена, умру. С тога се не треба одавати таквим занатима.

Дуван може бити по мало користан само за људе врло здраве, и пунокрвне и дебеле, јер дуван им помаже избацивању „шлајма“, који такве људе често дави.

7. Историја. У прво време кад је дуван пронађен, почели су га многи људи пушити. Закони су најпре забрањивали људима да га пуше. У Русији су пре осецали нос ономе, који би се усудио да пуши. Турци су пак сваком оном који би пушио провртели нос и протурали му чибук кроз нос па га тако пуштали, или су га, изводили на сред пијаце, па га јавно тукли.

Данас се највише пуши крижан дуван. Неки, особито Талијани, никад га не пуше, већ његово суво лишће жваћу, исисају му онај отров па га после баце. А неки опет узимају га као бурмут за шмркање — 84 једно ово не ваља, јер је дуван шкодљив, па ма, како се употребљавао.

Увршћивање. Његова, је Фамилија врло велика и готово сва отровна, као: велебиље, живичњак, татула и буника; само су две три биљке из његове, фамилије к0рисне, а те су: кртола (кромпир) и пало липани.