Учитељ

У Београду 10 ) Априла 1886

ГОДИНА У.

Излази три пут месечно:

1, 10 и 20. Цена ЈЕ листу: ЗА годину 10 Дин., по године 5 дин. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 12 ФРАНАКА

ЈЕ ПРЕТПЛАТА ШАЉЕ СЕ УРЕДНИШТВУ Уне. ВАСИНА ЗА 5

уд. БР. 4. Рукописи СЕ ШАЉУ У ПЛАЋЕНОМ писму.

И СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

УДРУЖЕЊЕ ЈЕ СНАГА УЧИТЕЉ ЈЕ ДУША ШКОЛИ

НЕШТО 0 ВАСПИТАЊУ

Првим чланом закона о Основним школама у нас обухваћено је и васпитање, јер вели: „Основној школи главни је задатак, да наставом и васпитањем шири по народу основе знања, вере и наравствености“ Према опширности данашњег програма, који је узакоњен, одузето је наставницима толико времена само на настављање — учење, да им је готово немогуће, да и на васпитну страну, коју школа и наставник имају у задаћи, обрате довољно пажње и рада. Из тога излази, да је главна задаћа основној школи онај последњи пасус у првом члану закона, који вели: „да спрема ученике и за учење у средњим школама.“ Па да ли је овде кривица, до законописца, или кога другога“ Законописац је у првом члану, а на првом месту ставио ваститање. Али други, који су имали ту пријатну дужност да према закону и

првом члану одреде материјал за основну школу, изгубили су први пасус из вида, те су ставили све друго само не главну цељ. Сигурно ови други више цене ово: да спреме ученике за средње заводе, но васпитање, које је законописац толико ценио, те га ставио на прво место у првом члану. Ето овако оцењивање или управо омаловажавање васпитне стране у основној школи и нагнало нас је, да нешто о васпитању речемо.

Има и дан данашњи врло много људи, који држе насигурно, да из образовања долази само васпитање, па, с тога у програме, како за основне тако и за средње заводе, увлаче што више предмета и више материјала из сваког предмета. Али у томе страшно греше, јер из образовања не може доћи само васпитање, нити је то ико примерима доказао, нити ће икада моћи ко то