Учитељ

251

у основ. школи. У кодико су пак они ништавни и наивни, видећемо мало после, а сада да загледамо претходно у суштину самога питања, и отуда да изведемо ва= кључак: да ли је и имадо смисла то питање и истицати на тапет јавне дискусије

или нер ж Природна је особина свакога човека, а нарочито детета, да ради најпре или баш и само оно, што ама непосредног интевеса, за-Њ, па ма у ком погледу то било. Да се такав интерес за науком још из рана развије код деце, за то су школе. Да се пак тај интерес и после школе развија и одржава, потстичући га новим Добицима наукиним — за то је литература: за децу дечија, за људе ошшта или национална. То је једно ; сад даље.

Познато је да на човека могу имати јаког утицаја само реалне појаве, а на децу оне једино и имају утицаја. Киви је говор много реалнија појава него писмо, с тога, ће оно и имати јачег утицаја на децу од писама. Јер да није овога, сида нам школе неби ни требале, него само научити децу да читају и пишу, и онда одредити неколико спремнијих људи па нек пишу књиге за децу „у некаким причама, којеће бити појмљиве, занимљиве, интересантне, и које ће деца „радо сама читати“ — као оно што нам придикују педагози- рецепташи — а што ће им даље школовање 2.

На лицима противника књига читам радост што ће ме моћи мојим сопственим речима да бију. Јер, веле, то је баш оно и главно на што ми ударамо да су књиге непотребне у школи. Но ја ћу их те радости сад одмах ослободити, јер ћу им доказати да им је сасвим погрешна рачуница , п да се то њиово главно правце окреће противу њих, само кад га мало боље размотре. А тоћу ево ја сад учанити....

Дугам утицајем говора учитељ непрестано развија интерес код деце за знањем,

| | | | | |

науком, упознавајући их са њеним истинама. И ово би, заиста, довољно било, без ичега другог. кад би човек кроз цео свој веб имао непрестано ново и ново да слуша или гледа; литература му не би била ни потребна. И, заиста, пре изналаска писма, а и дан данашњи код нашер неписменог света, људи само овим путем и шире свој умни хоризонат — предањем Но кад би ово било довољно и потпуно никада се не би ни јавила, потреба за #изналаском писма; него је баш та недовољност, та оскудица за јачим и бољим ширењем внања и изазвала потребу писма. И зар код те очигледне исторпске нужности сме данашња школа бити немарна према. томе 2 О тога је поред остаљиг задаћа, непосредна задаћа школи и то, да, на основу оживог говора развија у деце интерес за читањем, за прибављањем знања и читањем ; јер децу треба још из рана навикавати, да што год читају, читају с разумевањем, и што год су причала схватила, у исто време и да читају, како би доцније могла и сама, без ичије помоћи, неку прочатану ствар да објасне и објашњено да напишу. Зашто 2 Прво за то, што настава полаже само основ за даљи самостадни рад, а он треба да буде свестрани; и друго поглавито зато, што живи говор никада не може бити истоветан са писаним ; увек је последњи лепши и углађенији. С тога треба, деци увек давати, 0 већ говореној и схва ћеној ствари, да то и читају, написано; у противном случају, деца незаинтересована читањем , него навикнута само на живи говор, и ненавикнута на пажљиво читање и мало теже написане вњиге — никада после школе неће узети књигу да читају; увек ће осећати одвратност према читању, па ма се ви вазда у њој ачили и беачили, само да је што „појмљивија, занимљивија и интересантнија.“ И таква деца не само радо сама неће читати баш ни такву књигу, него се неће моћи користити читањем ни онда, кад им ви закажете.

(СВРШИЋЕ СЕ).

___________--ф--•--=—___т — т тт—