Учитељ

448

гвожђа, комад ковног гвожђа — полугу,,парче челика, мало метеорског и магнетског гвожђа, парче зарђаног твожђа и магнетеку иглу.

П. Појам и име. Чиме ми цепамо и сечемо дрва 2 — Секиром. — Од чега је онаг — Од гвожђа. — Чиме ми стружемо дрваР

-- Тестером. — Од чега је тестерар Од гвожђа. — Од чега је овај кључ» Од гвожђа. — Ова бравар — Од гвожђа. Ова пећ» — Од гвожђа. — А од чега

је ова квака, ексер, нож и т. д.р Од гвожђа. Кажи још неку ствар, која је од

твожђа 2... М. — Још неку2... А. — Да ли зна когод од вас, како се гвожђе још друкче зовер... — Гожђе се још зове и жељезо.

11. Одзвле се добија гвожђер Од куд нама ово гвожђерг — Узели смо у дућану. — А од куд ономе у дућанур Донео га из друге вароши и државе. Од куд ономе у другој вароши и држави 2 — Добија од онога што израђује гвожђе. — А од куд ономе што га израђујер Он га вади из земље. — Да ли је оно гвожђе, што се из земље вади овако, као што је секира, кључ итд. или је друкче»г — Да боме да је друкче. Оно је сво овако показати руду гвожђа. — Овако парче минерала (објаснити, шта је то минерал, ако то већ није учињено) у коме има и гвожђа, одакле се оно одваја, зове се руда гвожђа.

ТУ. У којии се земљама — гржавама највише добија гвожђер Гвожђа има на целој земљи, и најраспрострањенији је метал тако, да га свуд има. Но највише се израђује у Чешкој, Моравској, Угарској и Шлезији, одакле га и ми највише добијамо. У Србији имао је рудник гвожђа у Власотинцима, окр. нишког, но затворен је због оскудице у справама.

У, Како су људи први пут пронашли гвожђер Било је некад времена када људи нису знали за гвожђе, јер се оно не налази само за себе, већ помешано са другим минерадима, од прилике онако, као што је она руда гвожђа, што вам је мало пре локазах. А и ви не би знали, дау

оној руди има гвожђа, док вам ко не би казао. Људи у то доба, док још нису знали за гвожђе, правили су секире, ножеве и друге оштре ствари од бронзе или од бакра. А још пре тога од тврдог камења. Но пошто су им се те ствари лако ломиле, крзале и тупиле, то су гледали и старали се, да нађу што друго од чега би правили потребан им алат, који се не би брво ломио и тупио и који би био постојан. У том тражењу они нађу један овакав комад стене -- руду гвожђа, који им је се први пут учинио као нешто необично, што дотле нису видели, стану га загледати са свију страна и пробади су да га изломе. Кадсу видели, да то тешко иде, они га метну у ватру, да виде да ли може да се истопи. Кад се је добро у

· ватри усијало почне се топити, и опо што

се отопило, одвојило се на страну и стврдло се. То што је се отопило и стврдло — то је гвожђе. И људи су га ето натај начин први пут пронашли. То стврднуто гвожђе људи су, кад им је за што требало, у ватри размекшавали и од њега ковали разне ствари.

МТ. Жако се данас добија гвожђер И данас се од оваких истих парчади добија, све гвожђе, које ми по дућанима видимо и од којега се праве све гвоздене ствари. А добија се ево овако:

Направи се једна ведика пећ од земље, а од земље за то, што та пећ треба да издржава огромно велику топлоту. (Ову пећ треба предавач — учитељ, да што простије нацрта на табли). На дну пећи направе се славине — шајтови. — У ту пећ мете се по један ред каменог угља показати га деци, -— по један ред оваких парчади, руда гвожђа, и по један ред белутка — и белутак деци показати. — Пошто се пећ тако пуна напуни, онда се подложи ватра Од велике ватре она се парчад истопе, тј. гвожђе се истопи и од оних парчади издвоји. Сад ми отворимо оне славине на цећи, потуримо под њих судове, у које хоћемо да ухватимо оно растопљено гвожђе, које се у суду стврдне