Учитељ

176

БОЈЕ МР Е ШЋ Е

Преуређење гимназија, Г. Министар просвете и црквених послова од 17. Децембра, пр. год. наредбом својом ШБр. 14.011 п:тао је Главни Просветни Савет за основу, на којој би се имало извести уређење средњих школа. Међу свима питањима најважније је: каквих нам гимназија, виле треба, да ли онаквих, у којима ће преовлађивати клабични пли оних, у којима би више био заступљен реални правац. Просветни Сбавет изабрао је одбор од 5 лица који ће ово израдити. Одбор је проучио ствар, али је се при претресању питања, најважнијег поделио на већину и мањину. Већина, одборека, мисли да се у једним гимназијама, негује поглавито класични, а у другима реални правац. Разлози су за ово:

1. Гимназија не даје само опште образовање но и спрема за стручно образовање, јер већина ученика долази у гимназију да је сврши па после да продужи учење на вишим школама. У нижим гимназијама да, се планови тако удесе, да онај који сврши нижу гимназију буде подједнако школован у оба правца, а опај који продужи школовање да има могућности да се спрема за стручне школе. - .

2. Сваки правац тражи нарочиту пажњу, јер сваки има свој засебан круг идеја иу истој школи су на штету један другога.

8: У мешовитој гимназији учили би грчки подједнако и они, који се мисле доцније дати на Филологију ин Историју и они, који мисле бити техничари.

4. Ученици би се преоптеретили школским часовима кад поред осталих уче и нове предмете.

5. Ови досадашњи покушаји да се споје оба правца школовања остали су без успеха. То је исказао 1882. год, пруски мин. просвете у своме распису.

На основу ових разлога одбор већине предложио је: 1. Да у Београду буде !. Вел. гимназија класична а друга реална.

2. У Крагујевцу да гимназија задржи кљасични карактер.

8. У Нишу да је класична гимназија.

4. у Зајечару — класична гимназија.

5. у Ужицу — реална.

6. у Пожаревцу — резлна.

7. у Врањи — реална.

8. у Шапцу —- реална,

Одбор је већине ча пет реалних гимнавија с тога, што нижа реална гимназија, има карактер у главноме хуманистички, и што је нашој земљи потребно више школа, које спремају привреднике, но оних, које спремају само чиновништво.

Одбор је мњења да се не укину ове ниже гимназије: прва и друга у Београду, у

Ваљеву, Крушевцу , Лесковцу, Неготини, _

Параћину, Чачку, Смедереву и Пироту. Да се укину: у Алексинцу, Јагодини, Књажевцу, Свилајинцу, В. Градишту, Горњем Милановцу и Лозници.

Овако преуређење школа одбор већине мисли да се може извршити у току од 8 године. А да се израде прелазни наставни планови , за све три прелазне године; да, се спреме добри наставници за оне науке, које се или сада први пут уводе у средње школе, или им се проширује програм, јер наша Вел. школа према садашњем програму не може дати добрих гимн. наставника из неких наука. Предмети су: вера, српски језик, латинска, немачки, грчки, Француски, земљ. и историја, математика, физика, хемија, јестаственица, пвихолгија, с логиком, основ. начела морала и познав. земаљских закона и установа, цртање, телесно и војнич. вежбање.

ж (СВРШИЋЕ СЕ)

Одговорни УРЕДНИК Никола Р. Поповић, учитељ

- Власник и издавалац „Уучит. удружење“

КРАЉ.-СРПСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА

Ма а а