Учитељ

БРОЈ-883,

–~

аи о

+.

ТА

Излави три пут месечно:

1, 10 и 20. Цена ЈЕ листу: ЗА ГОДИНУ 10 дин., ЗА по године 5 дин. ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ 12 ФРАНАКА

У Београду 20. Новембра, 1887

ГОДИНА У1

| 86 ШАЉЕ СЕ УРЕДНИШТВУ „Учитељ“-А, Окоп[о + ЉАНСКА УЛИЦА. Рукописи СЕ ШАЉУ У ПЛАЋЕНОМ ПИСМУ

Рукописи СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

УДРУЖЕЊЕ ЈЕ СНАРА Учитиљ ЈЕ ДУША школи

ОДУЗЕШЕ НАМ!

— Одузеше!

— Коме“

— Нама.

— Шта:

— 1.650 динара! ...

Ето такви гласови круже данас међ београдским учитељима, а кроз кратко време распростреће се они и по целој Србији '

Ко то одузима Шта то одузима '

Коме одузима Како одузима '

Ж ж ж

Ја сам учитељ ! Ја сам се прихватио оног трновог венца, коме сваки одаје почасти, али га нико не жели. Кад би учитељство било нешто добро, Бог га не би дао мени. Цареви би се отимали око њега, а капиталисте би изилазиле јавно на лпцитацију и надметали би се:, Ко да више.“ .. .. Али је

учитељство мучеништво; ади је учитељ паћеник ; али је учитељ пиабгабе по готову већи од ан-Валжана : њега свако избегава,

„Сирав тужни без нигђе никога „Суза моја нема родитеља „Нада мном је небо затворено, „Не прима ми плача ни молитве. „У ад ми се свијет претворио,

„А сви људи паклени духови. „Дрни дане, а црна судбино!«

Учитељу је суђено да трпи, да се мучи, да ради, да заслужује, а при том да се слабо награђује и још, што је горе, да му се одузима и оно, што му је већ признато за награду. Вековима су њему наносили увреде како поједини, тако и сви скупа. Увек се од њега захтевало много дужности, а давало мало права. Не само да му се нису чиниле никакве милости, већ му се није давало ни