Учитељ

41

лици нема шта да регулише душевну радњу. У сасвим

будном стању, у прибраности, ми омо помоћу чула у свези са спољашњим светом; и непрестано примамо представе из околине. Ове представе успоравају ток нашег мишљења и ми мислимо онолико брзо колико брзо посматрамо околне предмете или појаве. У том случају постоји свеза. између спољашњег и унутрашњег света; или, другим речима, спољашњи свет постаје узде, које задржавају и регулишу наше мисли. Што год човек више ослабљава ову свезу са спољашњим светом, то све брже теку у њега мисли, а с тим уједно је и све веће слободно камбиновање, које најзад прелази у стање познато у народу под именом «фантазирање». Који год је имао прилике да се задуби, замисли, тај је могао приметити, како је у његовом

духу одвећ велика слобода комбинација, како врло брзо

прелази с једног предмета на други, како је час на мору, чав на суву, час на земљи, час на небу. Може се с правом рећи, да је замишљеност нека врста спавања, и снивања. Више пута у задубљености стварају се такве слике, које се јављају и у сну. Свега овога нема у прибраности. јер тада човек мора да мисли онако како посматра, и његове мисли руководе тада предмети и појаве.

Сан је врста задубљености. У спавању човек се од-

"воји од спољашњег света, и тада нема шта да руководи

његове мисли. Мисли су тада веома слободне. и њихово

је кретање неограничено. А како је у сну одвојеност од

спољашњег света много већа него ли у стању задубљености, то је и ток мисли још много бржи, а комбинација је много слободнија. За неколико минута човек по кад-кад толико сни, да не би могао у будном и присебном стању то исто прећи у мислима ни за много дуже време Чудновата је и невероватна је брзина мисли у сну. У ком моменту крцне кревет или каква друга ствар, у том ис-

том моменту појави се у глави сањача топ са целом по-

слугом и потпуном операцијом. Није толико чудновато аито сањач у том момемнту чује пуцањ топа, али је од-