Учитељ

ОРО А ОтИ Предавање за више разреде осн. школа

—ожфење—

1. Произвођење топлоте.

а). Произвођење топлоте трењем, Шта је овог — Шта ће бити са палидрвцетом акога протрљам мало о капут; Ево! и овај је лењир хладан. Ја ћу мало дата трљам о скамију. Какав је сада 2

Врућ. — Шта сам радио лењиром те се загрејаог — А шта са палидрвцетом“ — Тарп ти Н. руку о руку! Шта примећујеш2 Дакле, зашто људи трљају зими руку о рукуг — Ево и ово је дугме

ладно. Ја ћу мало да га протрљам о сто. Пишни га и кажи какво је сада“ — „Врућеј. — Шта смо радили са палидрвцетом, лењиром, рукама те се загрејао% |Трли смој.

Закон: Дакле из овога се види, да се топлота производи тре-– њем. Кажи ти! ти! Кажи ти две ствари које се угреју кад се таруг — Дакле шта се производи кад се две ствари једна о другу трљајућ — Топлота. — Чим се производи топлота% — Трвењем. –

6). Произвођење топлоте ударом. Шта је овог — Капсла Шта сам радио с'њом те се вапалила% — Дакле од чега се капсла запалила — Од удара. — Тако исто да би добили ватру од кремена и огњила онда морамо да крешемо. — Дакле чим се још производи топлота % — Ударом. —

Шта смо радили с лењиром те се угрејаб, а шта с капслом те се упалила%; — Дакле чиме се производи топлота% — Трвењем и ударом.

в). Хемијско произвођење топлоте. Шта је ово2 — Креч. Шта сте видели кад се габи креч% — Овде се производи топлота, вбог једињења воде с кречом. Како ово бива чућете други пут. Тако исто видимо, да се ђубре и по највећој зими пуши; дакле, вруће је, а то долази опет од једињења. Као год што топлота постаје од трвења и удара, тако исто постаје и од једињења.

г). Сунце и земља. (извори топлотеј. За што лети тражимо хлад: — А одакле добијамо ту топлотуг Од сунца. Дакле ми добијамо топлоту и од сунца.