Учитељ

85 зна да би и он сиромах био рад да вас услужи и задовољи! Признање ствара а понижавање убија вољу! Ово се односи на ђаке који се труде да нешто знају, али немају дара за то. Према њиховом труду треба и њих ценити. И њихов труд треба бар колико толико признати, па ма рад биои послаб, а не само богателисати и у прашину сатерати. Ко му то ради, тај му врло ружно пред очима изгледа и тим га много убија, једи и понижава. Већ према даровитим а немарљивим ђацима треба бити строжији. Наставник мора бити стрпељив помагач само према слабима, а према другима не.

Кад се не може одржати ред и пажња при предавању ни занимљивим предавањем, ни јасним погледом и прегледом свих ђака, ни живошћу и прибраношћу наставника, па ни постављањем питања, онда се мора прибећи казнама.

При кажњавању ђака много се греши што се оне обично у афекту изричу и извршују, те усљед тога више пута су неправедне и не може се водити рачуна о њиховом упливу. Казне не треба, баш тако галантно употребљавати, јер оне понижавају, убијају углед, понос и достојанство човека. Њак, који се често кажњава, не сматра казну ни за шта; онјена то навикао. Такав ђак пре ће «се поправити саветима него казнама. На ђаке треба више утицати васпитно — саветима, јер казнама се рђавство не лечи, него само угушује, дасе појави опет чим добије згодну прилику; а саветима, се рђаве навике утиру, а у душу усађују добре. Ну, и са овим саветовањем треба бити штедљив, те не говорити много од једном, него кратко а јасно.

У казнама треба ићи поступно. Док се не опробају благе, не треба узимати строге. За осетљива ђака довољно је кад се дотера да се сам заплаче, па чак и кад се зацрвени и мења у лицу. То су већ сопствене казне. Нехотимичне п у афекту учињене погрешке не треба казнити него само опоменути.

Овако се морају казне примењивати ако се оће да и оне постигну своју цељ, ако се хоће да и оне учине неко добро дејство на ђаке. ;

Овде не може се говорити све што би се имало рећи о питањима и казнама, него само онолико у колико оне улазе у овај предмет.

Неће бити издишно, мислим, ако овде споменем још и то, да је за одржање реда и пажње потребно да се уклоне за време пре“давања све ствари испред ђака у скамлије,/ да се њима не забављају. ма их извадити само кад треба.