Учитељ

90

А томе кад додамо и трећи узрок, да је за нас практика нпољопривреде неопходна, онда смо на чисто саоваким в.осн. школама. Видели смо, да су нам некорисне овакве в. осн. школе, и да их треба заменити бољим, практичнијим, а сад да видимо каквим да их заменимо.

Познато је, да просечно у сваком срезу има по 15 осн. школа са по 4. разреда. Учитељи већином раде са по 3 — 4, а неко и са 5 разреда. Поред најбоље воље они не могу више од 15 — 20. уписати у |. разред, који док се докотурају до четвр. раз. обично се преполове. Сад кад би хтели да отварамо овакве в. осн. шк., морали би најмање по једног наставника поставити при свакој школи ; а пошто код нас има од прилике 600 — 700 школа, то би требало и толико нових учитеља. Међу тим кад би све четвртаке, којих према мом рачуну има у срезу 150 (15 Ж 10 = 150), скупили у један завод, у једну школу, било би довољно наставника. Извесно је да је овај начин згоднији: на овај начин могле би се в. осн. школе у скоро остварити. Али сад да видимо, да ли су оне за сад корисније или ратарнице, и кад то будемо решили, моја је ствар изведена на чисто, и онда је лако изрећи, какве школе треба, да замену садање в. осн. школе.

Наш је народ конзервативан у привредном гавдовању. Да оре, копа, сеје, гаји стоку и т. д. препотопским алатима и препотопским начином не треба доказивати. Ту конзервативност морамо лечити, јер је од опште штете — па ако нећемо то да свршимо ратарницама, онда не знам чим. На западу су друкчији економски односи друге су прилике, а и време је стајало на расположењу, па школе нису морале у томе правцу да утичу на народ. Код њих (на западу) је спахиство, велико поседништво утицало на масу преко спахија и поседника, који су због својих личних рачуна усавршавали пољопривреду, а маба се је тим начином и сама усавршавала, јер је све боље алатке и начине сама примењивала под надзором својих госа. Код нас свега тога нема; код нас је мало газдинство; народ нема јаког додира са образованијима од себе народима, па, ако се на њ неће утицати путем школа, он ће још за дуго остати на овоме ступњу развића. А то ће у том случају бити и његова, и државна пропаст. Из овога види се, да се више осн. шк. могу остварити као среске, а корисне су за наш народ као практичне, као ратарнице, с тога таке и треба да буду.

Зграде за ове в. осн. шк. или ратарнице имале би се подићи на најзгоднијем месту у срезу, поред које би морало бити и опитно поље. Зграде за школе, станове ђачке и учитељске подизали би срезови — сваки за себе— о свом трошку; а тако исто срезови