Учитељ

9%

Из срп. језика треба узети даље развијање вештине читања и писања, како би се васпитаник у доцнијем животу самосталније могао да служи књижевношћу, и како би умео све написати што му затреба.

Из рачуна би се само понављало оно што је се учило у нижој осн. школи. Толико је довољно за сељака.

Свих 6. пољопривр. предмета треба практички предавати на опитном пољу.

Вештине, међу. које може доћи и пунење тица, пастење разних ствари, као и остало што се лако може научити, нпр. прављење: вила, колица и т. д. — треба да се предају у дане кад. је одмор.

Главни предмети треба да буду они 6, што се односе на: привреду, а остали споредни. Душа, језгра. есенција програма треба: да је практика.

Како ће се у појединостима извести овај програм, колико и шта ће се узети из кога предмета, како ће се уредити опитно поље, који ће се алати набавити за школу, на коју пољопр. грану треба. обратити |због околине) већу пажњу и т.д.— све ће то стручне комисије и надлежни министар извести. С тога да пређем на ученике.

Јошу напред споменуо сам, да би се морали сви четвртаци из целога среза уписати за ученике в. осн. шк. или ратарнице: Као год што је обавезно школовање у нижој осн. шк., тако исто треба да је обавезно и учење у ратарницама. Њихов живот морао“ би бити заједнички, ну који би био мало скромнији, а не као по другим државама. Ми треба све да удешавамо према нашим при– ликама и нашој могућности. Заједнички живот би се од прилике извео на овим основима, на којима и сада постоји — заједничко живљење — у школама, где се деца из више удаљених села уче. Треба имати у виду живот масин, па према томе и уредити заједничко живљење, а не према крајњим резултатима науке о здрављу. Ту не треба летети по ваздуху: кад могу деца из ниже основ. школе да се овако оскудно — са мало непечене проје, лука или

груде сира — хране; и кад се народ, у коме ће та деца век про– вести, не храни бог зна како добро — онда каква смисла има заводити савршен — према хигијени — заједнички живот. Не треба.

опет ову простоту заједн. живота рђаво разумети; не тражим ја да се ученици хране баш онако као маса, ] р то би значило подржавати народно незнање односно хране и живота. Не; ја мислим не треба, а пи не може се, терати т. р. у томе заједн. животу до луксуза. Другим речма: треба се пружати према губеру. Најзад нема ни смисла за 2. год. хранити ученике „господски“, а по-