Учитељ

до

ницу, пе мислим на опитна поља, која су на Западу, тј. да ту буде свију врста плугова, дрљача, ваљкова, машина за сејање, за вршење, кошење, да буду разни тријери, круњачи и т. д. Не; ја сам скромнији: у почетку треба се и са малим задовољити . Нека уз сваку оваку ратарницу буде по један комад од 5 — 6 хектр:; даље нека се набави ! — 2 плуга, ! — 2 дрљаче, !. ваљак од дрвета, а брану би могли и ученици сами направити. То би били алати за орање и сејање. За прашење и огртање могли би се узети: !. пратштач и 1. огртач. За остало срађивање не треба — сем обичних алата — ништа друго. За сточарство порсд нужног броја разне стоке потребна је бућкалица, ножнице, неке 'справе за савршенији начин сирења и т. д. А за остале пољопривредне гране сем семена и неких ситних алатака не треба у почетку ништа друго. У осталом пољопривр. стручњаци допуниће овај одељак — о опитном пољу.

Врло је важно да расправимо ово питање, што сам ја спојио в. ос. шк. са ратарницом. На неким местима ове расправе напоменуо сам да су појмови потреба и луксуз релативни. На пр. за богаташа није луксуз да има каруце, за сељака јесте. Или за Франц. Немачку и Енглеску није луксус в. осн. школа, а за нас јесте. Првенственог права и овде има. Сад даље. Да предпоставимо да су нам в. ос. шк. корисне, а тако исто да претпоставимо да су нам од користи и ратарнице, које ће народ практички да усавршавају. Е, сад долази питање: јесмо ли ми у стању да имамо обоје% Ја мислим, да не можемо за сада имати обоје. А кад не можемо обоје, онда су прече ратарнице, јер оне непосредно спремају за живот. Ето, н. пр, в. осн. шк. заведене су пре 6 год.па колико их има; — Онде, где су баш непотребне, онде где су сви услови за добијање знања, заводе се, а по селима нема ни једне. Неки веле, в. осн. школе треба да су изведене у практичном духу — па зар онда да их претпоставимо ратарницама, којесу за практику душу дале% — Кад будемо по свима срезовима завели ове в. осн. шк. или ратарнице, кад нашем народу т. р. у крв пређе рационално обрађивање земље игајење стоке и шуме, кад он сам почне у пољоприв-_ реди да се учи, а не школом, онда ће в. основ. шк. добити више важности према ратарницама, и онда ће оне имати првенство. Ал то за дуго неће бити. Ако своме народу желимо добра, онда га треба упутити прво у његовој привреди, јер он као и празноверан и нешколован може правилно –—- и ако механички, као и данас орати, копати, косити и т. д. А образован — обрнуто — не може правилно (рационално) орати, копати, сејати и т. д. ако није учио. Дакле практика може без образованости, а образованост не може