Учитељ

103

како ће у будуће радити, па да бољи успех постигне, а што је још најгоре, ондашњи ревизори њих 2, 3 највише 4 на броју полазећи сви из једнога места — из министарства просвете — немађаху обележена плана, по коме ће ценити успех и неуспех ; сваки ,имаше своје субјективне назоре ч према томе цењаше око, што му у рејон спадаше; друге године други долази са својим назорима, и он са свим противно лањскоме тражи и цени, те за то онда учитељи не дупаху главу мислећи каквим ће начином постићи трајан успех; њима једино и најпрече беше, да постигну што сјајнији, ма и удешени успех, да засене очи своме ревизору и да тиме добру оцену извуку и да задобију благоволење одг. ревизора, а каквим ће путем и начином до жељеног успеха доћи, то не мишљаху; они су само знали да прописано морају децу научити, па нека цркавају, нека по половина деце одустају. Слабије отпуштају, и тако остајући са бољом, већом и даровитијом децом постизаху тај успех, не водећи рачуна, што ће деца за 20 дана по испиту све заборавити, што ву о испиту укао воду“ знала. Учитељи више вођаху бриге ко ли ће им доћи за ревизора, него како ће овај или онај предмет деци објаснити боље; они највише разбираху шта који ревизор хоће и шта обично пита, те према томе и удешаваху своје ћаке; дакле онда, је постало оно, што се вели, да учитељ спрема ђаке за испит и за ревизора а не за живот, а тако је морало и да буде. Каква би вајда била каквом напреднијем учитељу, што бисву снагу, вољу и вештину употребио да своје ученике научи и упути у оном што ће им требати у потоњем животу, кад би му дошао ревизор који то не рачуна ни у шта. Он је понижен, он је убијен, он добија, хрђаву оцену, он пада у немилост код ревизора и тешко њему. Је ли било какве користи од такве школеи ревизије лако је оценити; сав рад у осн. школи кроз близу 40 год. пада у таму, не види се никаквог успеха, ретко се виде трагови те школе; село има школу по 30 — 30 год. а у њему нема писмена. човека.

И старији — представници ове старе школе — признају велике напретке у осн. школи, па се са чуђењем питају : како су онда, могли учитељи добијати боље оцене 2 И на ово питање не би нико могао лешше одговорити и описати онд. ревизију, него што је наш приповедач Милован Њ. Глишић учинио у својој приповетци названој о» Учитељ у 0... Па Ја знам све лепо како би требало; ја сам се у први мах и мучио и трудио, само да се што боље покажем, кад ето ти изасланика, прегледа школу, па мени само уприличан“ или „једва добар.“ — Гледам ја, други сени у пола не кидају, па њима и уврло добар“ а кашто и „одличан“. Каква су то посла%, — мислим и једим сеод муке, док ти мене један стари учо