Учитељ

107

2 — 3 минута, он долази у школу и какве прве утиске добије, такво му остаје убеђење, а таква је и оцена те школе и учитеља. Он не стигне да све правилно оцени, да оно што је добро препоручи као добро а што је рђаво поправи и упути наставника како ће у будуће радити, од тога нема ни помена, а то је по нашем мишљењу баш дужност ревизије. А кад се томе дода још и то, да у ревизију иду љули који немају појма о осн. школи, који о њој никада нису ни помишљали, кад иду људи разних назора, једни са предубеђењем да треба учитеље строго ценити и убијати им силу јер су се много дигли, други, са предубеђењем да учитељи ништа и не знају, трећи болестан иде да се прохода, еда би му здрављу пријало, четврти иде да се покаже страшан учитељима, да ужива, како учитељи од њега страхујуи т.Д. (0 каквих још ревизора није билог! И ко је био толико срећан да их није пропраћао и нијесао њима имао посла, нека само узме коју свеску „просветног гласника“, нека прочита извешћа њих неколицине, па ће видети много, видеће шта су ревизори, видеће какви су ревизори.

Дали има кога утврђеног радника, у нашој оси. школи, коме није ма кад има због кога загорчала ова оваква више субјективна самовољна и убилачка ревизија ! џ

Куд има жалосније и чемерније него кад један „високоучени“ ревизор лупи у своме извешћу : уђаци су аљкави, вашљиви, нечисти и т. д. кикав учитељ такви и ђаци“, шта ли ће тај г. ревизор рећи за себе кад у нижим разредима његове средње школе има вашљивих сиротана% Да со ово односи на Јанка или Марка и то би којекако имало места, али овако што, рекне и напише српски ревизор као суд за школе једнога округа; та ко није био у осн. школи, тешко ће моћи да замисли и да појми терете учитељске. Колико је горких примера и сам писац ових редова имао, где се трудио да овога или онога ученика дотера да буде чист, тачан и уредан. Имао је прилике да је по неког ученика по све дневно морао са школским служитељима терати кући да га мати умије, или очешља, да му преобуче кошуљу или гуњу или да донесе „заборављени“ задатак. Па мислите ли да су се поправили; — Врло мало, они су остали онакви какви су. И сад ревизор долази, види једног или двојицу таквих у једној школи, и он по томе цени све школе и све наставнике; не пита, не разбира да ли је учитељ радио да и ови буду као и други, не, њему је лакше, њему је баш и намера да се баци дрвљем и камењем на учитеља, и да му пљуне на толики рад и муку, коју је кроз целу годину имао. Он би хтео да учитељ и крши и шиша и пере ђаке своје, а не помишља на себе како он улази у своју школу и непогледав какви су му ђаци, од-