Учитељ

ПРЕДАВАЊЕ ИЗ ЗЕМЉОНИСА.

ПРЕГЛЕД БАЛКАМСКОГ ПОЛУОСТРВА.

—ољес—

1, Име. Земље, које спадају у Балканско полуострво, јесу ове: Турска царевина, Краљевина, Србија, Краљевина Грчка, Кнежевина, Црна Гора, Кнежевина Бугарска; Босна и Херцеговина, Далмација и полу — слободна турска земља Источна Румелија.

9. Облик. Балканско полуострво је по свом изгледу облика троугластога. | | |

8. Границе. Ово је полуострво са три стране опкољено великим водама што се зову мора, и то: са истока Црним морем, са југоистока Мраморним и Белим морем, и са запада Средоземним, Јонским, и Јадранским морем; са северне стране граничи се ово полуострво Аустро-Угарском царевином, од којеје одвојено рекама: Купом, Савом и Дунавом. И с тога, што је овај део земље опкољен са три стране морима назван је полуострво.

4. Величина. Површина Балканског полуоства износи без мало 500.000 квадратних километара, а то чини колико десет наших Србија, или два пута толико колико све српске земље.

5. Планине. Балканско полуострво је по свом положају вр.о брдовито и планинско. Планине се пружају и гранају у свима правцима, а најглавнија су три правца, куда се оне пружају. Та три правца јесу: западни, источни и јужни правац. Планине на западној страни овог полуострва пружају се упоредо са Јадранским и Јонским морем, на источној страни иду оне управо обали На мора, а на југу обали Белога мора.

Највише су и највеће на, западној страни полуострва црногорске планине, са највишим и најглавнијим врховима, што се зову; Ком и Дурмитор. Од Црногорских планина пружају се планине по свој Далмацији, западној Хрватској, Херцеговини, Босни, западној Србији, и најзад по Албанији, Епиру и Грчкој. На овој страни Балканског полуострва најглавније су ове планине: Дурмитор, Ком Војник, Ловћен: Динара, Велика и. Мала Капела, Велебит, Пролом : Романија, Јаворина, Трескавица, Зец, Влашић, Козара, Мајевица, Ле-