Учитељ

28:

јима „ Швабе“ данас господаре, образованост је назадна и ненапредна ; напреднија је у Далмацији, где има доста основних и средњих школа.

16. Главна места. Најглавније и највеће вароши, које се на Балканском полуострву налазе ово су: Цариград (600.000 ст.) престоница Турске, на маленоме заливу Златном Рогу, на дивном и прекравном месту; за тим Једрене (150.000 ст.) на ушћу Тунџе у Марицу. Солун .(80.000 ст.) на солунском заливу; Београд (40.000 ст.) престоница Србије, Ниш (18.000 ст) : Атина, (70.000 ст.) престоница Грчке, Пиреј (32.600 ст.); Призрен (40.000 ст. на реци Бистрици, стада српска престоница српских царева; Битољ (30.000 ст.), Скопље (91.000 ст): Цетиње [1.000 ст.) престоница Црне Горе. Бар (1.000 ст.) најмногољуднија варош у Прној Гори; Софија. (21.000 ст.) престопица бугарског влада ца, Трново (око 19.000 ст. стара бугарска престоница; Пловдин (24.000 ст.); Задар (8.000 ст.) Дубровник (11.000 ст.) Сарајево (30.000 ст.) на реци Миљацкој, Мостар (13.000 ст.) па реци Неретви, ит. Д. И ТД.

17. Шутови. Свакој земљи путеви су врло нужни и потребни због унапређења трговине, земљорадње и запата. Без путова земље би биле пусте и дивље, биле би једна од друге одлучене, народ би

- остао у мраку и незнању, био би прост и глуп; напротив, добри путеви везују земљу за земљу и народ за нарол, те се један са другим састају, своје производе и радове мења: угледа со на сваки бо- љитак и проналазак, те се тако узајамно користе и усавршавају у сваком погледу. Што која земља има више разних добрих путова, тим је та земља срећнија и напреднија. И на овом Балканском полу о трву има доста путова, алиих нема толико и таквих, кло што их има у напреднијим деловима света. Тако на овом полуострву има путова што се зову друмови, крјима се путује на волујским и коњсвим колима и пешке, и таквих има највише; за тим има жељезпах путова, који бу најбољи и којима со најбрже путује. Кроз све земље, сем Црне Горе, нловом полуострву, има направљених жељезпица — гвоздених путова. И на послетку има путова — водом, што се на лађама путује; лађе плове само већим водама. И жељезнице и лађе, иду помоћу машина, које ватра и пара тера и покреће.

Прим. Између већих одељака овога предавања треба да дођу репетиције, а може се већином прећи само пропитивањем, без да се у папред показује.

Пожега ,. 1388. године.

Цвет. Радојичић,

упит.

ви

ЕЈ