Учитељ

146

>

нашега знања. Што се чињаше да стоји, то се покреће, што беше нама непроменљиво, то се мења, а ништа, није стално сем промене. Не само поједини индивиду

има свој развитак, већ и цела фела којој он припада;

па ако се дивимо тој вештини, којом је она своје архитектоничко дело извршила, немојмо заборавити, да је много хиљада година прошло, док су ласте од једног потомства к другом постигле ову вештину. То је опет развитак, који је, наравно, до самог Дарвина био застрт нашем оку, јер се простире преко големих простора и времена. Овај развитак јесте развитак целих роДдова, и зове се Филогенетички развитак. — Па када можемо говорити о развитку природе, ваља заиста тим већма говорити о развитку духа; јер дух је само време; душевни је живот сами развитак. И најтупљи вид опажа тај развитак код новорођеног и детета у опште, где ви_ димо како из крајњег незнања израсту за кратко време најкраснији плодови духа.

Овај је развитак довољно познат, јер га психологија

и педагогика непрестано изучавају. Но мање је познат и испитан други начин развитка духа, који можемо назвати развитком филогенетичким, народним. Човек се одиста развија не само као појединац од рођења, до саме смрти у једном потомству, већ се и цело човечанство развијало од потомства к потомству, и то у својим појединим племенима, којима су друштва народна и државна.

Какав би био човек да није овога развитка, тј. кад би свако потомство морало изнова само по себи почињати дело свога изображења! О томе нас уверавају прилике код дивљака и оних сурових народа, код којих је се напредак цивилизације из ма каквих узрока зауставио. Као што нам биљни и животињски свет до данас пружа поглед на најразније ступње органског развића, тако, да у садашњој Флори и Фауни имамо потпуни родослов биљака и животиња: тако налазимо и данас на земљиној површини народа и племена, која стоје на најразнијим

7