Учитељ

162

лаве у П. раз;није мало примера да деца у 1. разреду не познају ни основне цртице лепог писања пи цртања, "| ит. д. Све ово онда остаје за учитеље у П. разреду, па ако и он не умедне тачно да испита, да дозна све, онда се то повлачи чак и до Ш. ТУ, разреда, чији учитељи остављајући огромну хрпу програма, исправљају, допуњују, објашњавају и најситније стварчице, чије је место било у нижим разредима. Па и то је поправљање тек узгредно, јер није ни могуће погрешно добивено знање — навике, лако исправљати. И тако ђак прође кроз школу у току 4. год. износећи само оно што је нужно да његов учитељ добије добру оцену, а остало 2. ;

Није доста да дете у 1. раз. зна тек да пише, а да не ужива у лепоти писања, или да зна читати, а да не зна лепоту читања и причања, или да зна да рачуна, а да нема појма о броју ; вије доста да зна да је Бог на небу, а да не зна шта је његова тетка, његовом оцу или мајци; стриц оцу и братучед. њему; није доста да зна путовање мудраца са истока Исусу, а да“не зна шта је: сноп, срп, коса, вила, грабуља, ит. д. и Т. Д. (а Погрешан рад за, једну годину у |. разреду, не може се за 2 — 3 год. исправити у старијим разредима. ·

Из свега речнога мишљења смо: до учитељице треба постављати само у женским школама, а по нужди узимати их за учитељице П. разреда мушке школе, одакле се не би осетио никакав уштрб по наставу; јер је рад у !!. разреду далеко лакши од рада У 1. равреду, па добивши добру — спремну децу из 1. разреда, кадре су, мислимо, да према дечијој спреми и оне дотерају своја предавања за П. разред, ако т. ј. мисле на свој— учитељски позив и на користи које отуда имају. У том случају баш и кад би било каквих недостатака из П. разреда, добар наставник би у 1. и1у разреду поправио, допунио и т.д.

Овако комбиновање основ. школе, по нашем мишљењу, дале би далеко већи успех но досадање, где су у [. разреду махом учитељице или слабији учитељи.

Као што је пак до сада било не сме и не треба да остане. Ну ако би морало и даље остати овако, онда треба тежити томе: да и у основ. школама буде делимична настава, као по средњим заводима, а сваки учитељ да добија оцену из групе коју је предавао, ако т. ј. остане и даље у сили садањи закон о учитељским платама. Тим би се путем постигла, равномерност и равноправност међу учитељима. Истива, да је ово доста немогуће по селима од-

з). Није мало примера оваквих истих ни код учитеља. Уред.