Учитељ

114

У многим школама ни причање, каже, не ваља. У неким школама, се оно састоји у изговарању од речи до речи оног што се читало, а у неким оно севрши помоћу учитеља, који ђака непрестано запиткује. Тако се, вели, прича у многим школама, које је он прегледао.

Овај г. надзорник са свим је у праву што осуђује на ова два начина приповедања, јер су они заиста за осуду, само први више него други, јер је онај опаснији по развитак ума него овај Ако се хоће да се види, да ли је ђак разумео шта је прочитао, треба га позвати да то искаже сам својим речима без ичије помоћи. Помагати питањима треба само оне, који не знају добро, и оне који тешко исказују своје мисли. Ну, и ово треба радити само донекле а после треба и њих оставити нек иду својим ногама. Каже се, само онај зна шта је пропитач, који уме то својим речима, сам без ичије помоћи, исказати; а кад се он непрестано запиткује; па онда% па послед па шта је он рекао па куд је онај отишао и. Т. д. = то онда није знање прочитаног. А шта да рекнемо о оном причању од речи до речи2! То је прави механизам, који је, због убијања развитка мишљења, одавно осуђен на прогонство из школе за свагда! Тако причање није знање садржине, него знање тих речи.

Како се врши читање у школи, па да сеоно добро и разуме и запамти, ја сам пре, при прегледу једног оваког извештаја, казао а то ћу и допније, још једном, учинити. Само приповедање, пак зати никаквим правилима, нити се

како се учи, то се не може иск оно може научити, него се само може дугом практиком извежбати у томе.

Жеалосно је и очо, што је овај г. надзорник нашао у многим школама, у којима су вели, баш млади, школована наставници, да ни они сами још не распоглају поједине врсте речи и дају онако погрешне дефиниције њихове Ово је за осуду при свем том што су ово опстраатве ствари, јер, кад оне нису апстрактне за децу код добрих учитеља, за цело нису ни за њих, него треба извући из ормана Граматику От. Новаковића, коју скоро свака школа има, па ту то све наћи. У недостатку ње, може послужити Жив. П. Симића „Предавања из срп. језика“ и Граматика. Обраћам пажњу г.г. учитеља на овај извештај, да виде каквих има дефиниција код неких учитеља. |

Кад је г. Лука већ казао, да се у писању чини и сувише погрешака требало је да каже и за што је то тако. Ну, то што он није учинио, учинићу ја.

Према примедбама, које су овде изнесене, ова се примедба не односи на лепоту писања, чего на њену граматичку страну, с тога ћу ија овде о њој говорити, остављајући лепо писање за други пут.