Учитељ

АС ЕТЊА САР.

—++=—

САРАЈЕВО, ДЕЦЕМБРА 1888. г.

Мислим, да ће господу читаоце поштованог листа „Учитеља« занимати кад наиђу на који чланак о школама у Босни и Херцеговини; за то држим да је важно коју ријеч проговорити о срп. прав. школи у Сарајеву. .

Пошто је Сарајево највећа варош у Босни и Херцоговини, то, је вјероватно да у истом има доста велика маса Срба источно православне вјере. И та маса народа има своје двије ,четвороразредне основне школе и то: мушку и женску, а до окупације имала, је и срп. прав. малу гимназију. Гимназија је већ сасвим пала и нема никакве наде, да ће се подићи. Још се држе у толикој гомили народа, само двије напоменуте школе са 6 учитељских снага и то: 4 учитеља и 2 учитељице. Па да јем то честито, могле би Сарајлије рећи: уХвала Богу кад и то имамо“. Али на жалост још мало паћеи они заборавити да су по народности Срби, а по вјери источно православни. Њихова дјеца, кад сврше основну школу, неће знати шта су, а није им се ни чудити, само ако се запитамо од кога уче Земљопис и за штог

Српско прав. основна школа сарајевска узела је по савјету госп. учитеља Земљопис, што гаје издала земаљска влада за Босну и Херцеговину, али само за комуналне а неми за срп. прав. школе. За то у истом Земљопису нема нигдје написано каква је народност у Босни и Херцеговини, а тому није ни замјерити само ако помислимо да је тај Земљопис написао највећи Хрват г. Длустуш, који је написао и онај чланак браћи својој Хрватима, да одлази из Хр ватске у Босну и Херцеговину, да шири просвјету међу Хрватима,“ — Па за то му и није ишло у интерес да каже:, у Босни и Херцеговини народност је српска.“ А поштојег. Длустуш надзориик школа у Босни и Херцеговини, то није ни погрешка, ако-'ученици у комуналним школама не знаду да су по народности Срби, јер о тој партији ни један наставник, а особито Србин, не смије ништа говорити. А за штог — Па зар ће тај правац узети и срп