Учитељ

184

4. Нисам казао г. ревизору у мојој школи: уМене су и до сада оцењивали ревизори, па још педагози, и увек добијао боље оцене“. Почем није био још свршен испит, нити сам ја знао, како. ће мој рад бити оцењен то нисам могао ни казати. —.Ну кад сам приметио да потире и квари немилице ђачке оцене, кавао сам ово: «И до сада су похађали школу моју и чинили испите и то још педагови, Филолози и географи, па нису тако ништили оцене као ви»,

5. Истина је, (10. пута сам прегледао) да је г. ревизор једном ученику поправио оцену из рачуна, и опет га оставио да понови. — Ту скоро, прегледајући испитни списак, уверио сам се да је и. ученици П. р. Стамени Поповићевој дао све добре оцене, као им моје што су, — па у рубрици њеној стоји такође забележено оловком «пон“, а озго написано опет »ослобођена». — Дакле овде може бити случаја — а код мене један комбинован задатак направи читаву „ујдурму“!... не прима“се за случај. !

6. Нисам могао обратити пажњу на ове «случајне“ погрешке г. ревизора, јер нисам ни ја разгледао ништа, нити сам имао вре– мена — докле се год нисам вратио из пратње г. ревизора. Да сам раније о овоме сазнао и могао разгледати, би му обратио пажњу; али се не бих сложио опет да горњи ђак буде преведен по поправљеној оцени, јер је био слаб код мене из рачуна преко целе го– дине. Као што браним оне који нису за понављање — тако исто не би дозволио да се тренутно добар преведе — ни тренутно слабоставља, Т. Никад ни пред ким нисам себе хвалисао, нити сам давао повода уобразити себи да сам ваљан учитељ. Нема човека без мана. = али сваког: дела, карактер и искреност хвале. Није ми познато да ми је ко скретао пажњу на моје какве погрешке, — сем двојице бив. штовани г. г. надзорника чију сам опомену примио к срцу као поуку, и хвала им. Ну г. ревизор ово-годишњи, није ми ни писмено ни усмено ништа приметио, нити на што било скренуо пажњу, — сем да водим и по све дневне изостанке мастилом, а не оловком и само укупна мастилом.

Јесте ми истина. бив. колега, први до моје школе, идући од Уба, скрећао пажњу и замерао ми што децу не бијем, што сву учим декламовању — а не само појединеи што преко целе године: радим цртање и прописе — кад то може све пред испит. Али ја. тај савет нисам могао примити никако. Ако сам за то грешан, ево ме на биљези.

Како се нећу више враћати на ову ствар, имао би још рећи коју, али обећах се напред да ћу бити што краћи, па хоћу и да.