Учитељ

186

унапређење ове земље. Истина да се је законом основних школа, у неколико потпомогло основној школи, но не у оној мери, какву хоће закон. Да би се у таквој мери помогло школи, потребне су власти, а до год је нема, школом ће се крпарити, сматрајући је за, последњу рупу на свирали, о којој слабо ко води рачун.

Да је све овако уверићете се из следећих речи. Сваки ће бар признати, да су српски учитељи и душом и срцем одани свом тешком послу, али поред тог тешког свог рада, они се још боре и са разним наставним тешкоћама, које произлазе из неразумности председника школских одбора односно школа.

Да видимо најпре, који су то председници школ. одбора 2... Председници су школ. одбора, они исти што и политичке општине. А за председнике политичких општина, зна се који се данас постављају (ово важи нарочито за сеоске школе). И ови људи већином су неписмени, а по варошима полу-писмени. Према овоме могу ли бити они заступници два закона: и политичког и школОКОВА: Разуме се да не могу. А кад не могу, онда трпим школа и учитељ велику тешкоћу, а негде и сувише набављају, да у залуд новац троше.

Ови председ. школ. одбора, толико одуговлаче набавку школских ствари, да их чак пред испит набаве. Примера ради, да узмемо најпре клуше. — Клупе су неопходно нужне, јер ђаци не могу стојати и слушати наставу. А затоћете и ви казати, да су нужне. Међу тим, шта раде они2.. Они набавком клупа одуговлаче по месец, два па и три. А кад их набаве, онда су жалосне: Или су сувише високе, да дечије ноге висе доле, те се дете мора држати за клупу да не склизне, или су тесне, да се једва увуче у њу, 4 тешко извуче и Тт. Дд. и ТТ. д. Још к томе кад се дода и ово, да се за 79 ученика набаве свега 8 клупа, које нису веће но један метар и пет десимстара, онда се јасно види колико је поможено и са овом набавком кад морају седети по 9 ђака у свакој клупи, и то један другоме у крило. И деца се сама чуде, шта се ради од њих. А од надлежних нико и не обраћа пажњу, мислећи ваљда, ко ће од деце имати користи. Толико само о клупама.

Што се тиче креде, такође је потребна. Она је потребна чак у кафани, а у школи много потребнија како за рачун тако и за остале наставне предмете. Па тако исто сунђер, артија, прописи, и т. д. Али за све ово господин председ. школ. одбора каже, може се и без њих, и тако или одуговлачу набарку школских ствари или их и не набави, а господин ревизор све те неприлике неће ни да чује. Оваке тешкоће ми по варошима трпимо, где нема књи-