Учитељ

као: Лудвик маџарски краљ, ипак то није наудило држави, као што је наудила ово што ћемо сада видети.

На двору још код цара Душана био је један властелин, који се зваше Вукашин (а ви већ знате где јеон управљао.) Кад је Душан умирао он је казао Вукашину да буде старатељ његовом сину, који је онда био још млад, а има иу једној песми где се пева:

„Царуј, куме, за седам година; „Осме под»ј нејаком Урошу.

Он је доиста и узео управу после неког времена са свим, а Урош је био само по имену цар.

Кад друга властела видеше да Вукашин влада, а да је Урош само по имену цар, било им је криво. Нека су властела говорила, Урошу да он отера од себе Вукашина,и да узме другог човека, који ће за њега и за државу боље радити. Али он није могао то, да учини, шта више Вукашин му се тако удвори, да га сам Урош назове „краљ“, и од тога, доба Вукашин је био нешто веће од остоле властеле. Он је ковао новац са својим надписом.

Кад је Вукашин већ добио титулу краљевску, и те новце, он је тако притеснио Уроша, да Урош неки пут није имао ни шта му је најпотребније било.

Најпосле Урошу се досади та Вукашинова, самовоља, те побегне од њега и оде кнезу Лазару, да се жали на Вукашина. Али је већ било доцкан, јер је сваки властелин гледао себе, нико није хтео да се бије за Уроша. Док је Урош био код Лазара, Турци пређу овде (показати па мапи) из Азије и пођу у Србију. Вукашин и брат његов похитају да врате Турке, али на Марици пострадају Срби, и ту сам Вукашин и његов брат, погину. Ну о том ћу вам опширно причати другог часа.

Урош се после ове битке врати од кнез Лазара, и оде у свој летњи дворац у Неродимље, и ту умре 1571. год. 2 Децембра.

Кости његове су у манастиру Јаску у Срему, увијене у свили.

Наша га црква, слави сваке године 2 Децембра.

Запамтите добро: Урош је последњи владалац српски од лозе Немањића —. —

Понављање овог одсека, а за овим главна репетиција.

Ранко Ранић,

ђак ТУ. раз. Учит. школе.

3(15