Учитељ

283

а тим се највише оштри разум дјечији, јер ту се хоће тачност и зрело промишљање о самој ствари. Ових комбинација код цртања, плаше се многи, те ови и избегавају тај предмет.

Највише утиче цртање на развитак естетичног осјећања. Ово се може развити и усавршити само посматрањем лијепих слика, грађевина, природних појава итд. Посматрањем свега овога развија се у нама осећај лијепога, а лијепо је све оно што у нама изазива угодан осећај.

Настава у цртању потпомаже и остале предмете, као н. пр. земљопис, природопис, геометрију итд. |

Уз своју васпитну, — има цртање и своје. практичне вриједности. Ко се је довољно цртању привикао и њему се посветио, тај се може свагда забавити и вријеме своје прекратити. Посматрајући разна здања, одијела, оруђа итд. може цртач уз то проучити и душевне особине једнога народа. — Цртање је од пријеке потребе занатлијама, јер ако он умије добро нацртати онај предмет који хоће да изради, он по плану, који тим скроји, ради с половицом мање бриге, и тешко ће кад у свом раду погрјешити. Особито је цртање важно код женског ручног рада. уСликарство, нарочито цртање, корисно је женама код њихова ручна рада, који не може бити лијеп, ако не знаду правилно цртати“ (Фенелонј. Тешко дакле гријеши свака она мајка, која своју ћерку бар у колико тодико не упути у цртању, ако је ова школу мимоишла.

Из тог се види да је цртање врло важан предмет у основној школи. Овим цртањем, које се има у основној школи предузети, не морају малиши постати — и изобразити се за праве умјетнике, него треба да се толико оспособе, да се могу у практичном животу у најнужнијим приликама послужити. — За сваку вјештину треба прирођене способности, па тако је и код ове: Овом се науком иде и на то, да се дјеца упуте на све оно, што је лијепо и добро.

да дјецу је лакше цртање него писање, јер за њега има, увјек конкретних примјера, има оригинала који се сликају, а за писање нема никаква извора у природи, те су с тога „знаци гласова за дјецу апстрактни и не може се лако створити довољно инте-' реса, кога при цртању свега има“ (Бакић). Цртање дакле могло би у основној школи претходити и самом писању, за што писање и није ништа друго, него проста врста цртања. У колико би се дјеца више вјежбала цртању него писању, у толико би им ово пошљедње много лакше ишло. Знаде ли дијете написати само једну ријеч, већ у тој једној ријечи мора оно знати одмјерити очима и према томе написати слова те ријечи у одређеној удаљености. Из тог се види

У