Учитељ

МАЛЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ И ТРГОВ.-ЗАНАТЛИСКЕ ШКОЛЕ

—=о%ее—

У свесци за Фебруар тг. донео је „Учитељ“ од г. Ст. Гојковића, Каменца, расправу: „Ореске Више Основне Школе или Ратарнице<“, којом се разрађује веома важно школско питање за нашу отаџбину. Како до претходног разрађивања стоји много, да би се могла што правилнија одлука донети на идућој учитељској скупштини, покушађу и ја, са ово неколико редака, припомоћи расветљењу спорног питања,

Доиста, стара је истина: да један народ може имати стварне користи само од оних установа, које су подешене према његовом животу и његовим потребама. Или, другим речима: сваки је народ, према осталима, за се ориђинална јединка; па, са свим је природно, да и све његове установе носе више или мање ориђиналан тип. Међу тим, ми не мислимо овде некакву кинеску ориђиналност, која се зидом ограђује од осталих народа; али, држимо, да путови, који све народе воде општој мети, могу бити засебни и самостални у свију народа.

Остављајући на страну основе, по којима су кројене и стваране равне наше државне установе, ми ћемо се овде једино занимати нашом вишом основном школом; и са гледишта већ обележеног, стараћемо се показати: у колико она одговара или не одговара потребама народним, као и каквим би је школама ваљало заменити 2 Питања, која је, по нашем мишљењу, г. Каменац правилно решио, ми ћемо се овлаш дотицати.

Данашњим законом о основ. школама, желе се постићи два циља ; један је: да се детету даде у малом размеру неко опште образовање и спрема која је човеку за живот потребна ; а други је: да се ученик упозна са основима оних знања, која се после у већим школама изучавају.

Постићи два тако огромна задатка није лака ствар: за то се хоће много посла и безброј часова; отуда и јесте то: што нам школе пате од претрпаности и разноврсности наставног материјала и многих других незгода, као неминовних последица свега тога.

КМ