Учитељ

« ј Е ~ 589

изуче!') Да ли је иједан разуман сељак а камо ли какав образован човек и могао о том друкше да суди !7И зар тим тричаријама да пружи руку један учитељ!! То би толико значило: да се ти људи својевољно изложе посмеху светине и да свој прави позив згазе ногама !> Доста је и оволико. Истина, заступници „руч. рада», певају читаве дитирамбе раду. али то је тек, да имају један предмет више о чему ће да преклапају: те да им се што боље боја прими... Нико није против рада, нико не пориче његов огроман значај; ми сви добро познајемо његову цену по васколики живот; све што видимо, то је створио рад, али истински, прави рад, а не шепртљање... Овде се устаје само против арчења времена и распимскавања дечије снаге! |

уп.

Ми смо до сад видели толико пута, како би ови људи хтели да се «руч. радом» све постигне. Међутим зна се: да такви (који хоће «еве») у истини неће ништа, јер не могу ништа да постигну. Само још један пример.

Ти људи који су за «руч. рад у педагошком правцу» нису задовољни само са задатком, који су истакли у том правцу «руч. раду» («општа вежба руке»ј; они знају да је то њихова најслабија страна; за то покушавају да докажу како се благодети «руч. рада» гранају у сваком правцу дечијег образовања ; али им је тек врце и душа — шта ћете, сваки има «по какву слабачку страну о» — да шишље на његов «економско- политички значај» у друштвеном животу... Крупније се заиста не можс да каже за такву сићушност као што је «руч. рад!» Он — и економно - политички значај! Заједљивије ироније на здраву памет нема!

Казао сам већ шта се узима у «ручном раду» за «отишту вежбу руке.» Е, али ко би то примио за готове

ђ) Они од свега тога могу толико да «науче» да постану оно, што зову — «рђави музиканти.»