Учитељ

598

учитеља, а тиме и основне школе. Па и при свем том. зебња је у толико оправдана, што се подиже толика дрека на уображене махне данашње школе, и замеће траг у захтевима за њену истинску реформу. Да у свему томе, као што смо видели, могу извесна пренемагања, толико да успеју — нарочито код необавештених читалаца — да целој тој ствари даду другу Физиономију (измену прави њен облик) — у томе за сада лежи код нас опасност !

Сувремену основ, школу заиста треба реформисалтп, али су ти захтеви кудикамо озбиљнији од поменуте ситнице «руч. рада.» Питање религиозне обуке у школи, па онда: потреба наставе о грађанским правима и дужностима , познавање начела народне економије, разумевање обичајног права. реформа повесничке наставе са нужном допуном културне историје. — Све су тот. звана горућа питања, на која треба основ. школа да с чашћу одговори у спреми својих ученика, те да заслужи с правом тако поносно име, као што јео народна школа. Као што видите : основ. школа, са временом, којим располаже, мора и сувише да буде штедљива (у економском смислу те речи) те да одговори — у колико је то према извесним околностима, у њеном замашају — и правим потребама масе народа и да се не огреши о свој углед. Оставимо на страну, који би хтели каквом наставном ·:стручицом (са свим сумњиве вредности) да препороде не само школу, но цео народ, сав свет; и оне, који се усуђују. да криве школу. и да је оптужују за васколика зла у друштву: «лењост у мишљењу,» бескакарактерност, полутанство, сувишну образованост, оскудицу у крви, кратковидост, гуравост, за економске несреће, итд. Такви су «Философи» са свим обични људи: са великим пројектима и врло мајушним погледима.

Лајпциг, септ. 1889. К. Ђ. Николић.