Учитељ

600

О њима сам намеран поглавито да говорим, наравно само у границама постављеног питања о подмиривању потреба.

Данас, кад треба школи што набавити обично се иде овим путем : Учитељ, као личност највише заинтересована, чини „предлог» одбору да то и то треба. Одбор, или често сам председник, у већини елучајева или подмири дотичну потребу, или се то вуче дуже или краће време. Учитељ, ради веће сигурности гледа да то уђе у записник као „решење“ одбора. Томе се нико и не противи.

Али сад тек настаје главна тешкоћа: ваља имати пара за то. » Школска каса,“ онако лепо законом опредељена, указа се сад као илузорна. Буџет општински такође све је друго предвидео само школске потребе пошименце не; или ако „има цифра“ за школске потребе, онда настају тешкоће да св цифра та реализира звечећом монетом. Може бити — а нису ни такви случајеви искључени да председник школ. одбора, који је као што знамо уједно и прелседник своје полит. општине, излази као сметња свему овоме. Сложан са својим олшт, одбором Сда се нема откуд“ -- он заиста напушта школу често својој судбини; и ако учитељ није умешан човек, или ако нема какав добар општ. писар да је с »„учом“ у лепом дослуку, онда остаје «решење« школског одбора „решење«“ и — ништа више. Дан ислита, кад се пред министарским изаслаником расправљају овакве ствари, не доприноси школи ништа, јер је то — последњи дан те школске зидине. када се сви, после свршеног испита, разилазе са „Боже здравље, до године!“ — »„До године“ пак иде као и прошле године, Уз то дођу премештаји учитеља, смена кметова, и „стара песма» опет почиње изнова.

И онда не остаје, често, човеку ништа, но да зажали за некадањим «старатељима,» који су некако могли боље да »искамче,« што за школу треба, но данашње „решење» једне корпорације као

што је школски одбор. Ми не можемо овим бацити анатему на све.

школске одборе у Србији; али неће ми нико одрећи тај жалостан Факт : да је снабдевање школе са потребама једна права беда за. учи теља и најслабија страна нашег школског живота.

У томе, дакле, погледу ваља основ. школи притећи у помоћ. То је и цељ овог чланка. ·

Да видимо, прво, како ради држава са својим школама, нижим и вишим гимназијама и реалкама.

Директору стоји на расположењу одређен буџет на тако зване „канцелариске трошкове.» Одатле он подмирује: огрев и све друге набавке преко године : скамлије, учила и др. кућевне потребе. Истина, нису ни ове суме Бог зна како велике, тек старешини завода стоје одрешене руке, да се у њиховим границама може слободно кре-