Учитељ

609

гове велике жртве за свој народ, живо се је заузео за ту ствар, само да би се покојнику што достојнији споменик подићи могао. Усвојено је да се код високе земаљске владе у Сарајову замоли дозвола за купљење прилога тога споменика.

Седма седница, Главни предмет ове седнице био је наставни план, што га је збор још у другој седници саставио и то што је већ био послат високој замаљској влади на одобрење, те се с неким примедбама повратио. Општина је тражила иово мишљење учитељског збора, које се је на тељу закључка ове седнице присуствовала и два члана од општине г. Перо Шамтић и Никола Ћоровић.

Још је у овој седници решавано о споменику Јове Перовића, Пошто је овдашња политична власт дозволила скупљања прилога у Мостару, а у Херцеговини у опште само код сродника и пријатеља покојникових и то код ових последњих приватним путем, збор је као скупљаче одредио троицу својих чланова: Николу Љ. Мештеровића и Марка -Р. Марковића за Мостар и Јову Гргуровића за остала места у Херцеговини.

Осма седнипа. Смрћу митрополита Леонтија остала је архијепископска столица упражњена више од пет месеци, те прејасним решенем Његова Величанства цара и краља Фрање Јосифа, 1. би за митрополита наименован Високопречасни господин архимандрит Серафим Перовић, који је положивши у Бечу заклетву имао се до који пан повратити, збор се је споразумио хоће ли он дочеку Високопреосвештеног господина учествовати и на који начин. Закључено је да. учитељски збор па најсвечанији начин с ученицима изађе на жељезничку станицу, те је изабрао Марка Р. Марковића да у име збора поздрави Његово Високопреосвештепство, а исто закључено је да један ученик поздрави га у име школске младежи.

Како се више није мислила седница држати до хијеротони= сања Високопреосвештеног Серафима, то се је учитељски збору седници поразговорио о дужностима, које му том приликом предстоје.

Девета. седница. Као што је скоро у свакој, тако је и у овој седници било предлога у погледу учила и школског намештаја, јер је школа до сад била у овом слабо снабдевена, те се је настојало да, се бар оно што је најнужније набави. Како се је већ и закључни школски испит приближно говорено је и о прописима, да ли да да се годишњи прописи на испиту изнесу или да се посебни прописи пред испит испишу и само они изнесу. Решено је било, да се посебни прописи употребе а просто је било сваком учитељу (ици) и годишње уз ове приложити. Још је у овој седници покренуто питање хоће ли се о испиту вредни ученици књигама награђивати