Учитељ

658

Љ " Дојурисмо 12 у Беч, а ноћу смо отпутовали за Пешту. 13 Авг. кретосмо се из јутра за Београд, и у вече стигосмо у Земун. Стадосмо; опростисмо се проклете и благословене жељезнице; хтедосмо у Беогр. лађом. Сад смо морали да „визирамо“ пасоше. Изван глупе и луде Аустро-Мађарске ни у којој земљи не траже пасоше и не баратају по стварима путничким па ђумруку. Само вас упитају: уда немате од забрањених ствари2«“ Ви одговорите да немате, и они вам као човеку верују. Па и сама је контрола на же: лезници изван Аустро-Мађ. друкчија. Швицер или Францез само: вам једном прегледа карту и више никако. Мађари и Аустријавци по стотину пута узнемириће вас са бушењем карте. Код Мађара ваздан има контролора —- и све један другог контролиши. Леп знак. Извршисмо све могуће Мађарске глупости; седосмо у лађу и курталисасмо се проклете Аустро-Угарске. :

25. Новем. 1889 г.

Добрње. Стев. Гојковић КАМЕНАЦ, УЧИТЕЉ.

= <лу--а "===

КЊИЖЕВНОСТ.

—=ља—

Петар Никетић учитељ, позива на претплату на књигу

СРЕО ЋЕ

и после доста оштрог прекора омладини и свима српсзим грађанима у погледу патриотизма вели:

Све су ово зла, којима треба тражити лека.

Један од првих лекова јесте: да познамо лепе српске земље, да познамо своју кућу, своју отаџбину. Да знамо шта има у њој лепога и краснога. После да познамо оне личности које су за нашу отаџбину учиниле што год доброга, а тако и онв које су учиниле“ злога, те да се на прве угледамо, па и ми да радимо тако, а да зло презремо и да га нерадимо.

У тој намери позивамо на преплату све наше родољубе;, патриоте, добре људе а нарочито другове по занимању на «Српски. Свет.“

Ова је књига до сад два нут штампана. Први пут 1881. год. у 2000 а други пут 1885. год. у 5000 ком.

„Српски Свет“ је сад са свим прерађен и допуњен и удешен: са многим сликама и једном картом срп. земаља. Да би читаоци.