Учитељ

И заиста, освештана, је истина, да деца, најрадије чине оно, што виде од својих старијих, — нарочито родптеља и учитеља; па за то је неопходно нужно, да, родитељи и учитељи раде пред децом само оно, што је. добро, племенито и узвишено, ако мисле, да од своје деце створе честите и ваљане грађане српске. Хрђаве примере и све оно, што децу дражи на зло, треба одклонити од деце, да не само у својој кући, но и у целој околини не виде оно, што ће штетно утицати на њихов млађани живот; тако исто не треба радити пред децом оно, што ће непријатно утицати на њихов будући живот. За ово нам је искуство најбољи сведок, на обнову кога знамо, да тамо цвета нарочито морално васпитање, где су родитељи људи од карактера и од којих деца никад не могу видети ма и један хрђав пример; него на против, својим узоритим и примерним поступцима много већма утичу на млада и нежна срца своје деце, него најлепшим саветима, и најузиишенијом науком.

Савети ће родитељски само онда уродити добрим плодом код деце, кад су деца очито уверена, да њихови родитељи животом својим потврђују науку своју. Но прозрели деца, да њихови родитељи једно кажу а друго. раде —- онда пада вав ауторитет родитељски ! И, оваки поступци родитељски најштетније утичу на морални живот дечији.

Први упечатци, које дете добије у родитељској кући јесу од огромне важности по њихов будући живот, јер то је темељ на коме се даље зида душевна зграда, па за то кућа родитељска и окодина, одакле дете добија, те своје прве упечатке, треба да су извор свију врлина, а те врлине, треба да су прва душевна храна дечија.

Искуством се дошло до истине, да кућа у којој се чељад владају поштено и узорито, — даје честиту и узориту децу, на против, ако деца одрасту у кући, где влада незнање и суровост, пакост и себичност — таква