Учитељ

214

пуни пороцима и хрђавим навикама, што се после у школи тешко поправља и пскорењује. Дакле, неоспорни је Факт, да деца долазе у школу са јадним и жалосним домаћим васпатањем и са врло хрђавим чавикама, и генерални је узрок неуљудном понашању деце у школи и ван школе _ из основа погрешно домаће васаштање. Па код оваквог стања ствари, учитељ мора, пре свега, да потпуно упозна све хрђаве и штетне навике, које деца донесу у школу из родитељске куће; ша после треба од истих " најжевље и најенергичније да их одвикава Најбољи пут за постигнуће овог циља мислим да је ово:

Бар на четврт сахата пре школске наставе. учитељ треба да дође у школу чисто и уљудно одевен, не намрштен и зловољан. већ благ и љупка погледа; па да очински дочекује децу, прегледа им књиге и прописе, торбице и таблице, одело и руке, уши и врат и све друго, да ли је у реду, чисто и на своме месту, као што им 16 он већ казао да буде. Док овако учитељ прегледа, поједине ученике, који улаве у школу, остали седе мирно. на своме одређеном месту, које не смеју мељати без: дозволе учитељеве. па се спремају за. наставу и довр-_ шују. што је још недовршено.

Међу тим, школска је соба у најбољем реду. Под, је чист; скамлије убрисане од прашине; зидови чисти, на њима нема паучине и мрља; прозори су опет светли. Пред скамлијама намештен стао; до стола намештена је табла. На зидовима висе мапе и друге слике (ако их има). И распоред је на угледном месту У томе приспе настава. Учитељ да знак, да отпочиње настава. Деца сва устану, прекрсте се и смерно помоле Богу. Одмах после молитве ночиње настава. Учитељ стане на такво место, да сву децу има на оку и без нужде не мења то своје место. Са тога места предаје или пропитује децу. Све што предаје не чита из књиге пред децом, већ предаје на џамет, живо и одушевљено, те. тако сво-. јим предавањем особито заинтересује децу, која чисто