Учитељ

2146

нама људским. Доказана је истина, да су деца онде најневаљалија, где им се сувише забрањује и заповеда, јер. деца баш за оним теже, што им се забрањује. Место. малог заповедања и забрањивања, треба вољу дечију постеџено од зла одвикавати и на добро упућивати Истина дешава се често, да дете учини зло какво само за то, што се може бити од тога нада награди каквој. У овоме

случају. треба мудро и паметно отклонити све узроке, ,.

који су дете навели на зло, па онда пеће бити ни зла. Ако које дете постане лажљивац или варалица. треба, учитељ својим поступцима. да га дотле доведе, да јавно. види, како нема код свога учитеља ни мало поверења ; а учитељу је у овом случају најсветија дужност, да особито мотри на овакву децу, како неби својим хрђавим навикама и другу децу кварила.

Почне ли које дете често и за најмању витницу опту"живати своје другове, треба најживље настојавати, да. _ се поправи и опрости те гадне навике. Но ако по неко дете буде јогунасто, па хоће, да му се све по вољи чини — онда му баш за инат не треба чинити по вољи, па, ће се тако и јогунство угушити. Но ако. је које дете суморно, невесело, плашљиво, треба са таком децом 0с0"бито благо поступати, Тако треба невесело дете наместити, да седи између веселих, па ће и оно постати ве- | село и ведро. Учитељ треба увек да тежи, да су му деца весела и добро расположена, јер такву је децу млого лакше упутити на добро но снуждену и суморну.

Са стидљивом децом треба умиљато поступати, да би се ослободила. Охолу децу треба честа. опомињати "на њиове мапе и недостатке, да би се тако поправила. На услужну децу ваља добро мотрити, да се та њиова, "услужност не изметве у притворство. :

Врло је неумесно, што неки наставници преко сваке | мере хва.е неког свог ученика. Ова сувишна хвала ра_змави децу. те постану славољубива и јако осетљива. Тако је исто неоправдано, што неки наставници. врло.