Учитељ

54

да се то и њима каже, да и они кажу да ли је то тако, или то. "мора бити друкчије, онако како то вели наука о настављању и ва"спитању. ; У старој школи није заповедала наука о васпитању трудбе-_ ницима. Тада наставници нису знали или за то, што нису хтели да знају, или за то што нису могли да знају, или из других узрока, "тек довољно је то, а то је Факт, да нису водили бриге о законима по којима се развија и тело и дух у деце. Није никакво чудо што. ву мислили, што ву у то тврдо веровали, да је доиста памет, да. је мозак у глави као тесто, па му можеш давати облик како хоћеш, по својој вољи, по свом нахођењу! Није никакво чудо што су деца, поборавила све оно што су учила у школи одмах после "тодину дана; што и од онога што им је остало још у свести нису. имали никакве практичне, животне, користи; што су родитељи сма"тради школу за кућу, у којој се проведе три године у беспосличењу, што су школу сматрали за кулук. | Преставник нове школе уноси собом у школу и знање о настављању и васпитању. Знање о томе не дозвољава оно старо улично нахођење:» срицање, задавање одавде довде, напиши толико и толико, подвуци, сабери, одузми, помножи или подели то и то! Нова школа хоће да деца науче да рачунају онако како су то на„учили људи, како то и данас раде кад им треба помоћи тражити. у израчунавању. Хоће онако како је то казало искуство, које је запи– дано и утврђено у књизи, која се тиме бави. Хоће рачунског резона, рачунске логике. И једно и друго хоће у толикој мери, у колико може детињи дух да појми, да свати. Више не тражи нити хоће да тражи. Не трпи више у основној школи земљонис, који. није ништа друго. но права читуља разних имена. Она хоће да се из земљописа деци каже толико, колико могу да свате на основу свога, искуства, које добијају природним путем од своје куће, путујући и посматрајући, до своје школе, цркве, ливаде, шуме и другог села ју близини. Хоће и тражи од наставника, да деду. упозна са земљописом најпре у своме селу или вароши, па онда, на основу тога, 'сазнавања и познавања, упоређујући, да иде даље, у друга седа, „друге вароши, све по реду једно за другим и једно с другим. Не "трпи «малу црквену историју», која не прича готово ништа о вери, религији, но о томе, како се свет мори, убија: како се кажњава. немилостиво; како се од људи у сну тражи да свога јединца при'носе богу на жртву; како су неки чинили чуда од немогућности, итд. итд. Нова школа хоће веру, праву христову веру, религију, и то толико и у толикој мери и опшпрности, у колико дете, у добу када му се износи вера, има искуства да разуме то, да то с не-