Учитељ

: 279 ~

Чим дечку буде 14—15 година, он се осећа толико самосталан, да гледа те да се на сваки начин ратосиља зависности очеве. За то се обично искупе више њих и путују. У путу се сусретну са другим младићима каквог непријатељског племена и онда се потуку. По кад што их ратна срећа добро послужи, те победе непријатеља , а дешава се, да се врате рањени у село својим родитељима. Кад се тако један бој сврши, онда пастаје бирање и наименовање војвода. То бива обично овако : Пошто се ратници врате са бојног поља. онда се скупљају поглавице и прве војсковође у колебу за саветовање, у коју је деци строго забрањено улазити. У савету се изнесу дела ратника и о тим се делима води дебата. За тим паступа свечано саветовање, и најпосле дозову ратнике, који су се показали храбри и врли, до пред врата колебе за саветовање и проглашавају их за војсковође.

Избраници се склоне где и за неколико дана проведу у самоћи где размишљају о њиховој будућности. Као војсковођа од сваког принбзнат враћа се поново у логор. Њихови оцеви од сад немају никакво право над њима, па ни онда, ако им се допадне, да и даље остану код очеве куђе. Шрва им је брига да набаво себи коње, до тог долазе или крађом или пленом у боју“ против каквог непријатељског племена. По некад им оцеви све дају да би скућили кућу. Пошто направе колебу, узму неколико девојака за жене и онда бу срећни и задовољни, као и њихови очеви, особито ако се још на њих и пебо осмене те их жене многом децом усреће

Свилајнац. На Цвети.

С немачког,

Јов. П. Крстић.