Учитељ

193

обичне помоћи и јаче снаге; не заборавите ни то да је ваша УП. редовна скупштина држана у мјесту оном, које од вас млого очекује и тражи и које од вас млого требује. Да се томе одазовете то и сама дужност ваша налаже, она вам и заповиједа, јер ако се њива уугобви,“ биће ваш гријех, а тијем би увриједили и вашег пријатеља. Јована Гавриловића, за то недајте да се њива упарложи.

На овом крају, ако се који уморио од раденика на послу српске њиве, одмијените га новом снагом, ви сте „браћа, помозите браћи својој, а имајте на уму и то, да су врата Адова близу и да их што јаче затворити треба да не би пакао уловио коју српску невину душу, јер су од свуда але на нас своја несита жвала отвориле. Браћо учитељи! радите тако да се на вас могу примјенити оне ријечи великог учитеља ученику своме „Ти јеси Петар и на сем камени созижду церков моју, и врата Адва не одољејут јој.

Ако тако радили будете и ако такви будете, у Српству ће се наћк још Гавриловића, а сваки крај миле Србије треба да је ваш Биоград, таким радом одговорићете вољи и жељи вашег прајатеља сиједог старца Јована Гавриловића и томе ће се радовати душа његова, која сада живи и царује у крилу Св. Саве горе на небесима, томе ће се радовати и Св. Сава српски учитељ и просветитељ.

А ти, блажена сијени, сиједи старче Јоване Гавриловићу, ти начини себи задужбуну баш кад треба и онђе ђе треба, кад умрије, ти тек онда оживље, кад нестаде, тад те познадосмо, и када ти се гроб бијаше отворио, тада ти проговори најљепше, проговори гласом духа утјешитеља, гласом Анђела Божијег, и ако не начине ништа од камена, начинио си оно, што треба народу и што ће више да траје од сваког камена. Порода љепшег има ли ко од тебе и ако овог имао нијеси, Има ли га љепшега од тебе ко 2

Твој је споменик тврђи од камена и постојанији а што даље буде трајао, све ће љепше и сјајније свијетлити јер је свијетлости и намијењен, он је сјајан као сјајна звијезда, он је трајан као народно име, и док траје српске школе и српских учитеља, трајаће и споменик твој, (силе неће имати да га обори, ни времена да га поруши, слава теби, слава твојој српској души, која је тако племенито за Српство и српски подмладак дисала, овђе на земљи, зарадовали ти се и српски Анђели горе на небеса , вјечна књига, вјечно ти име записала.

Хвала Богу, хвала цркви, хвала гуслама и гусларима, хвала јунацима — творцима Србије, хвала пријатељима и добротворима. књиге и школе. Ми сада имамо онај број учитеља српских раван броју слободних Срба при свршетку 17 а у почетку 18 вијека.