Учитељ

499

и њихово сигурно појављивање, тим је непристрасније замишљао светеки ред, тиме се већма служио њиме у својој жељи, да управља догађајима ; он се тако узвисио, а бњиме и његове представе постале су пространије и светлије, као и његов одношај према осталом свету. -

5. 12. Разум је руководио човека не само кад је поређивао ствари и њихова кретања, него и кад је стварао појмове.

Човек је нашао, да млоги предмети подједнако утичу на његова чула и мозак, отуда је скупио под један назив све оно, чиме су ти предмети истоветни или слични а све остало је одлучио, одвојио. И ако се оно, што је о мложини предмета у мислима апстрахирано, сведе по; један назив, то се зове појам или апстракција, где нис узете у обзир особености (конкретносл) предмета. Чове!: испитује на пр. велика, тврда телеса, који му се чинс да непомично и непроменљиво стоје или леже, и скупља све, у чему су слична, што је свима њима опште, у појам «стена.» Тиме он није означио предмет, што Ра ЈЕ некада видео, него сва она тела, па ма где она била. на којима се даје опазити она опшност. И кад год види ма и друга тела, која изазивају у њему исти утисак, он ће их подвести под овај појам, који ће најзад, саобраћајем међу људима, обухватити све стење на земљи. Човек налази комађе од стене, поређењем дознаје, да је и оно тврдо п непроменљиво као и стена, само што је покретљиво и мање од ње; оно, дакле, не чини на њега савршено исти утисак као и стена, али он налази пи међу њима нешто, што је опште, стварајући тако појам «камење.» Даље, човек налази тврда и тешка тела у већем и мањем комађу, светлијем од камења. и спаја њихову општност у појам «руда ;> налази, да су руде у млогоме сличне камењу и све што им је опште, скупља у појам «минерал.» Тако и човечији појмови постају све опширнији, али ве и све више разлике предвиђају. Чо-

34“