Учитељ

ЗБОРИСАЊЕ

—~ељ—

Ш. Лепа садашњост.

У априлској свесци рекосмо, да се сада позабавимо мало о "томе; да ли има мана и недостатака чова, школа ; какве су и ко„лике ли су, и који је за све то поглавито крив; Питање је веома широко, па се о истоме може писати надугачко и нашироко. А многи ће читаоци замерити и за то, што се овако деликатна питања, и питања од велике важности по наставу и учитеља, трпају у рубрику: зборисање, Па и ако су ту, ипак таква питања не губе ништа од "своје важности. Читалац је дужан не само да прочита, но и да промисли о томе,"па ако види да је много што-шта, из „Отаре школе“ или из «Нове школе,“ или из «Лепе садашњости» остало а идеу "корист да се што боље наслика једно од ово трога, нека седне и он па нека то напише, а редакција „Учитеља« штампаће му драге воље. А сад да пређемо на ствар.

Кад су раденици васпитани и спремљени у правцу педагошком, ушли у школу да своје васпитање и спремање унесу у исту, и да га прикажу деци својој, школи својој, околини својој, као и онима, који су их за тај посао спремили, они су то извршили доиста са пуно такта , науке, воље и самопрегоревања. Они су одмах, као што смо у два маха до сада казали, избацили из школе, из дечије жњижевности из дечијих торбица, све оне учебнике, који су се само по имену тако звали. Избацили су црквену историју у одговорима и питањима; историју, која није казивала ништа од онога што је права вера, религија, Унели су, тако да кажем, живу истину црквену, историју, која је казивала праву Христову веру, упоређујући је са новим примерима данашњег света, из дечије најближе околине, а тиме се је утицало јако на живот деце као Хришћана. Зар је мало пута час науке Хришћанске „новој школи“ био чав, који је живо и стално не само утицао на дечија религијска осећања, но им одмах давао и маха, да та своја религијска осећања, и приведу у дела, да их изврше, и тиме да постану деца још у "својој седмој години Хришћани, не само по имену но и на делу.