Учитељ

~,

сл сл

и прво, рука је орган за покретање. Она се и сама покреће, а и цело тело потпомаже и подупире при покретању. Она је човеку оно, што је ономе што игра на конопцу она мотка, којом одржава равнотежу тела. Кад идемо ми непрестано машемо рукама. Кад бисте некоме везали руке на леђима, па га нагнали да брзо трчи, онда би он сваки час био у опасности да падне, јер нема чим да одржава телесну равнотежу; недостаје му ма. хање рукама, које ми вршимо нехотице и бесвесно. С друге стране рука и мишица врше улогу органа за покретање и у неким изузетним случајевима, као нпр. при пливању. Ту су руке весла , орган за пливање, те и у овом случају строј за покретаље.

Друго, господо. рука је — можда ће вам то бити и смешно — орган га варење. Варење почиње тиме, што се руком узима јело и доноси устима. И то је посао, који припада варењу, као и жватање. Пре но што се јело сажваће, пре но што се прогула, и пре но што отпочне стомак свој посао, доноси рука јело до уста, и заиста је то један део посла око сваривања.

Даље: рука је помагач људима да се споразумевају. Она је орган за говор. Свима нам је познато, колико глуво-неми употребљавају руке за говор. Али и ми сви остали чинимо то исто, само један више, други маше, један чешће други ређе. Ми употребљавамо руке као орган за говор, којим се тада служимо. да изговорене речи поткрепимо, објаснимо, пи да их начинимо пејмљи · вијима.

Четврто: рука је и чуло, и то чуло од велике влжвости, које различитим чулима притиче у помоћ. Наравно повајпре притиче у помоћ општем чулу пипања. Ми можемо до душе да осећамо и пипамо целом кожом на телу, али је то осећање на руци сасредсређено, п то све то је Финије и оштрије, што идемо ближе последњим рукивим чланцима, прстима. На јагодицама на прстима, има око 30 квржица, т: ј. справица за пипање на јед-