Учитељ

МИР о СА

; « 763

својих ђака, већ и околине. Ну, тешкоће, које стоје на

путу,саморазвића учитељског, од таког су замашног зна“ чаја, да се сви морамо постарати, те да их отклонимо. Да су заиста те препреке од велике важности за саморазвиће, навешћемо један пример. Један ђак сврши Учитељску Школу можда пса одличним успехом. Њега поставе за учитеља и то у каквом удаљаном селанцету.

Он се спреми и оде на дужност. У школи не затекне

никаквих књига или затекне неколико књига — «школску књижицу“ — и то међу њима по какви «Православни проповедник,» -«дабрану истине," «Душевни Дневник,»

«Пространи Катихизис,» које не користе ни њему као учитељу, нити ма коме другом, већ тако леже итруну. Дакле, од «школске књижнице" нема нигде и ништа ! Ако учитељ хоће да усавршава читањем књига, мора сам спремити своју књижницу. И заиста, учитељ се претплати на који лист и часопис, на какво дело ИТД. Па шта од тога бива Лист или часопис долази преко среске канцеларије. Када тамо дође у руке практикантима, онда се не шаље, докле га сви практиканти не

прочитају. јер се, знате, чека «удесна прилика,» да се

лист пошље, па се тек онда шаље, или се тако затури и учитељ неке бројеве добије, аод неких нигде ни пд-

мена Тако он често чита у тим листовима почетке и_

свршетке 'од чланака без средине, или само почетке без свршетака, ил! свршетке без почетака, јер му је много листова «фалило. — «ваљда у пошти“ — веле „експедитори срески» на жалбу учитеља. И са књигама, исто тако бива. Најпосле учитељ је један сиромашак, «гоља» према другим чиновницима, па тешко ко (нарочито када притегне оскудица њега и породица му) може да одваја и за своје усавршавање, јер је „насушни хлеб» пречи од духовног усавршавања. Тако је са тим моћним средством за самостално развијање својих душевних моћи — са књижевношћу. "

515