Учитељ

~ “>

почињу се сукоби чисто полемичке природе, а свршавају се партијском свађом и личном мржњом. Ја нисам намеран да овде браним попове и њихове догмате, али само споменућу да све сретајуће се несугласице између религије и науке ваља литературним путем излагати и увек објективну полемику водити. Но никад не_ треба књижевну критику уносити у просту народну масу, која због неразвијености и незнања врло често багателише и исмејава, не само туженога, него пи тужитеља — попа и учитеља. ;

У овом погледу наша школа и црква трабало би да се налазе у повољнијим односима, јер обе су прилично | самосталне и независне у унутрашњем свом делокругу. Но ипак, по моме мишљењу, не само наша црква него и школа треба да преживи још читав низ паметних реФорама, докле обе не дођу у нормални и правилни положај за успешно утицање на друштво. На овом месту задовољхвам се само овом кратком напоменом, надајући се да ћу доцније подробније о овом питању проговорити. А за сада споменућу да у корист оба ова васпитна фактора ваљало би завести нарочите црквене певаче п одмах ослободити учитеља од обавезног певања у цркви. Тим пре што наше црквено певање још је на врло примитивном ступњу и по.своме уређењу и изучава се га можда ће се још и за друго изучавати) по (патријар-. методу) простом слуху, који је основан на честом мехавичком памћењу, што је врло тешка ствар за учење. За то ђацима учитељских школи овако певање одузима много времена, које би се могло употребити за изучавање праве учитељске специјалности, као што је ручни рад, методика школске дисциплине и друго. У исто време нестало би и многих међусобних мржња п свађа, које се повађају због неправилног певања и изостајања учитељевог. Црквени певачи постоје у Рубијим у осталим културним државама, па требало би и код нас што пре ову неопходну потребу попунити. За црквене певаче

4