Учитељ

7114

Држава, као васпитни Фактор дужна је, да подржава школу, јер од напретка ове зависи и сав државно-културви напредак и будућност народа. Ово је општа норма ва сваку државу. Но за нашу младу краљевину први им пајпречи је задатак: да умножава школе и исте снабдева свима потребама; да даје школи образоване наставнике, дисциплинаторе п педагошко законодавство, које би најтачније одређивало границе и права школске дисциплине пи њених представника. Јер прогрес у школском животу држава ће постићи само у том случају, кад су сви виши захтеви и реформе претходно расмотрени и пажљиво оцењени у специјално педагошком савету, или ако су на основу практике предложени од стране општег гласа учитељског удружења.

Са свим је неумесно на овом месту прећутати наше најважније сувремено педагошко питање о сталној ревизији. Јер заједно са правом новог школског закона, почиње се осиљавати и предлог о установи сталних ре„"ризора — педагога. Без сумње, са установом сталних ревизора јавља се и неопходна потреба да се реформише и сам школски закон, кога ја сам ве могу овде претресати. Но остављајући исти посао компетентнијим педагозима, просветном савету и министарским комисијама, ћу зе овде задржати на питање о сталним ровизорима. Већ толико година у министарству просвете и у учитељском удружењу непрестано се умножавају различне жалбе и тужбе против данашње ревизије. Милзистарство, које због непрестаних честих министарских промена, а које и због различних државних незгода и дан дањи не дира ово животно пштање за напредак наше основне школе и њених учитеља. Ја сам доста пута слушао како прилично ме еродавни чиновници министарства веле, да је наша основна школа много унапређена: «наштампали смо тачне и прецизне програме, зидамо школе, постављамо учитеље, па нека, раде.» Оно на први поглед запста тако изгледа: «Шта ћеш више!“