Учитељ

746

тање Тек у новије доба дошло се до врло духовитих закључака о развитку удова Тако је на пр. доказано, да су удови п најпримитивнији органи за дисање код кичмењака, шкрге, у почетку били једно исто.

Ми ћемо овде удове да сматрамо само као нешто већ дато, као орган за покрет. Кичмењаци првобитно пмају четири уда. Вама је познато, да многи други створови имају много више удова. Нама познати инсекти су са шест ногу, ракови имају још више удова. Још више важи ово за стоногу, и ако нема бали управ сто ногу. Код кичмењака никад нема више од четири уда. Веома. је вероватно, да је овај број удова баш најзгоднији, из важних обзира статичких, тежине, односа тежине телесне према покрету.

Сви би удови били од малене користи, кад не би били довољно покретљиви. Ова покретљивост може да зависи од различних узрока. Ми можемо да замислимо, да је такав уд изнутра еластичан, дакле рецимо да се састоји из рожастог штапа; или можемо да замислимо, да, би био способнији за посао, да има чвршћи унутарњи ослонац, чим би наравно еластичност била умањена. а

се може само НА тај начин изравнати, да на место ела-

стичности дође код оног чвршћег унутарњег ослонца иланкање Сад је пак нужно, да би таки чланци, такве

полуге, можемо рећи, један о другим били свезани, да

се могу покретати, да к томе дође још и нешто ново:

ла делови мишићни, од старог телесног дувара, дођу.

сад ка овом унутарњем ослонцу удова, те да поједине његове делове хармониски помичу један према другоме.

Првобитно су удови у кичмењака предњи и стражњи подједнако развијени. Има чудноватих риба, које у неком погледу чино оредину између правих риба и водоземаца, као на пример даждевњака. То су неке рибе у слатким водама у западној Африци и у Бразилији, које дишу ва штрге, али и на плућа, што је код рибе заиста, чудновало. Код ових животиња су хоризонтални удови