Учитељ

= со <

ћење: „частољубље или очајање.“ Он тврди, уда су једино речи Рајнолда заједно са делима Бекона силно га побудили на саморазвиће.“ Хорнер је био први генијални човек, који се ретио да покаже свету прави пут, којим се достиже величина. Он је био дубоко уверен у силу човечијег рада. –

Рајнолд је приписивао свој први мотив ка изучавању вештина, читању »Ричардонових описа великих вештака,“ Хајде | пак за свој рад одушевио се примером Рајнолда.

Славна дела једног човека побуђују и друге људе к раду, а, ови пак увек налазе себи последоватеља у свом реду. Ево у чему дежи моћ и сила примера: у узбуђењу, удивљењу, подражавању и потпомагању самим собом праве аристокрације свога ума.

Свима нам је познато, да је за сваки успешан рад неопходно пе еЕно пријатно расположење духа и искрена воља к раду. Ово су тако важни услови за рад, да се успех бев њих не да ни замислити. Жеља, да се одагна бесплодна машта, одушевљава ум и помаже му да лакше уклања препреке, које не само што не воде у клонулост, већ напротив још више уливају снаге. Само се на раду могу силе показати. Тим начином човек добаја ону срећну склоност за самоусавршавањем, која је пријатан успех сваке врсте. Активни ум је у исто време најмоћнији и најсрећнији, јер он сам све ради вољно а побуђује к раду и друге умове. Најкориснији је онај рад, који је извршен с вољом — од свег срца. Јум је казао да он више жели да влада живим умом но стотинама хиљада год. дохотка а при томе непрестаном са злом вољом. Гренвил Шарп после огромних послова, у корист невољника, вогео је да у виду одмора, суделује у весељима. Често пута би и играо на забавама у кући свога брата. Бексон, који владаше јасноћом духа, волео је пољске игре, путовао је по брдима са својом децом и у опште се мешао у њихове домаће забаве.

Др Арнолд радник на другом пољу такође је познат са своје воље к раду. Он је учио и васпитавао младиће с великом ВОЉОМ | према том позиву. Из његове биографије видимо какав је чудотворанудух оживљавао његове ученике под његовим руководством. Он: је умео улити у душу сваког сваг свог ученика, да је дужност свакога човека да ради, а да се срећа састоји у свести о испуњавању дужности. Немогуће је описати утецај његов на младе људе, и оне мисли, које је у њима узбудио. Да би ово постигао користио се дубоким поштовањем и МЕ привезаношћу од стране својих ученика, _